[Tekst "Midnights [Foreword]" od Taylor Swift]

Zbog čega ste budni kasno noću?

Zbog trenutnog tračka svetlosti koji vam odvraća pažnju. Zbog najmanje emocije dok razmišljate o prošlosti, zbog koje zalutamo u mislima, zbog te iskre koja svetli u kutiji za kresivo i koja nas podseća na nekoga. To je neizmenljivo. Plamen gori. U potpunosti ste budni.
Možda je to zbog tog jednog, hitnog pitanja koje ste želeli da postavite nekome davno, ali ipak niste .Zbog nekoga čija je svetlost ušla u vašu istoriju, a sada ga više nema. Zbog svih ukletih brodova koji su otplovili i plovili, ali u ovom satu su usidreni u vašem pristaništu. Stoje dok im zastave vijure, svetle i prelepi su. Skoro da su stvarni.

Nekada san beži baš kao i sreća. Zar nije tajanstven način na koji se mi kolebamo između ljubavi i mržnje koje gajimo prema sebi, u ove sate. U jednom trenutku vam se život čini kao noćno nebo puno zvezda koje sjaje. Sledećeg trena, spušta se magla. Odjednom se nađete u gradu u kome su vas ostavili na cedilu pre puno godina. Šume iz vaše mladosti sa fantomskim sećanjima u kojima odzvanja eho vašeg najiskrenijeg smeha i zvukovi kanapa stare ljuljaške koja visi sa grane. Svi brojevi telefona koje i dalje pamtiš u dubini svoje duše, ali više ih nikada ne okreneš i pozoveš. Zaprepašćeno lice dečaka dok se odvozi dalje od tebe. Porodičan čovek koji je on sada. Šta oni misle o tebi.
Zašto ne možete da spavate? Možda ležite budni zbog posledica šoka jer strmoglavo upadate u vezu koja izgleda nestvarno i kataklizmično. Kao spontano sagorevanje, ili sneg koji pada na tropskoj plaži . Zaljubljenost u ljubičastoj magli koja ima isti osećaj kao kada te zapljusne talas.
Možda je ovo noć u kojoj ste shvatili koliko ste zaista izolovani i usamljeni, bez obzira na to koliko ste uspešni. Što je više, samo vam je hladnije.

U nekim ponoćima ste napolju i osećate se kao avanturista koji je ushićen zbog novog izazova. Muzika glasno dolazi iz zvučnika dok nesmotreno, ali intimno, plešete sa strancima. Nešto u toj senovitoj prostoriji vas tera da pomilite da sijate ponovo. U tim noćima ste svesni da samo neki vaši aspekti svetle u mraku.

Zašto ste i dalje budni u ovim satima? Zato što maštate o osveti, gde zlikovac biva uhapšen dok vi gledate. Smejete se s crnim vinom u ruci. Izgledate kao da ste se promenili na bolje.
Možda ste želeli da reorganizujete stvari u svom srcu, ponovo. Izgubili ste se u lavirintu misli u sopstvenoj glavi, gde vas strah zgrabi i stiska oko krhkog vrata prave ljubavi. Hoćete li uspeti da ga spasite dok ne bude prekasno?Od koga ćete ga spasiti? Očigledno je. Od vas samih.

Ležimo bez sna zbog ljubavi i straha, zbog nemira i suza. Zurimo u zidove i pijemo sve dok ne progovore. Prevrćemo se po kavezima koje smo sami stvorili i molimo se da, baš ovog trena, ne napravimo grešku koja će uništiti sve. Ovo je muzička zbirka koja je napisana u sred noći, putovanje kroz užase i slatke snove. Tla po kojima šetamo i demoni sa kojima se suočavamo. Za sve nas koji smo se vrteli po krevetu i odlučili da ne ugasimo fenjere i nastavimo potragu. Sve to u nadi da ćemo, samo možda, kada sat otkuca ponoć... sresti sebe.

Vidimo se tamo. Tačno u ponoć.

Tejlor.