[Prva strofa]
Još sam tu, zar mislite da sam zaboravila na vas?
Još sam uzrujana, samo što sad imam 22 godine
Nazovimo ovo zatišjem pre nego što bura projuri
A ona je Armagedon
Još sam u studiju Dikoj, još dobra veštica sa svojim čajem
Još ogorčena, još ne sviram na crnim dirkama
Još želim da vas učtivo i propisno upozorim
Da je ovo Armagedon

[Refren]
Jer ja samo mislim o prošlosti
I proganjam kuću u kojoj niko ne živi
Želite sve da čujete, gde da počnem?
Možda kad krenu bubnjevi

[Druga strofa]
Još sam na Kings krosu i izvlačim slomljena srca iz šešira
Još se svađam kao moja majka i potiskujem stvari kao moj tata
Još mi nedostaješ, ali sad znam da će proći
Našla sam neke druge muze, njima dajem najbolje od sebe
Palim još jednu sveću i šapućem mantre
Da ću probati da oprostim, ali neću zaboraviti
Neću zaboraviti, neću zaboraviti

[Refren]
Jesam li se popravila?
Jer ja samo mislim o prošlosti
Pretvaram je u univerzum u kom možete da živite
Želite da čujete sve ljude koji su mi u srcu
Pa dobro, kad krenu bubnjevi
[Kraj]
"Znam da je ovo otprilike najgora pijana poruka, ali nema veze, nedostaješ mi, volim te, dobro, ćao Mejz" ("Mejzi! Mejzi")
"Ne, ne, ne, ne-ne, izvini"
"On to ne može, Mejzi"
"Moraš da usporiš, Elen!"
"Tako mi je dosadno, momci se samo glupiraju"
"Vozim auto na Novom Zelandu, slušam tvoje pesme"
"On sad ima devojku"
"Ne vraćaj se svom toksičnom muškarcu"
"[?] sad ima 165"
"Ovo su najgore vesti ikada"
"Kad se to desilo? Ko je on? Odakle je? Kakav je? Kako se zove?"
"Mejzi! Mejzi! Mejzi! Mejzi! Mejzi!"