Moje misli su cista erupcija kad su u dogovoru sa recima
Moje rime stizu iz svemira i nisam ih cuo na vestima
Moj zivot je platno, odraz unutrasnjih nemira
Tu sliku mozes da nadjes medju umetnickim delima
Mikrofon celivam, a mozda deluje da ga silim
Al' ja ne znam kako drugacije da ti ispricam to sto zivim
Moj duhovi su nemirni i traze mi da ih smirim
Moja dusa vice i urlice, zato sto nece da cvili
Gledam i ucim i ta skola u svakoj pesmi je
Svaki dan je nova borba i svaki je prepun presije
U svaki udjem opreznije, sto znaci da ulazim svesnije
Pitas se gde je hip hop - na pravoj adresi je
Pricam o svom zivotu, tu u gradu iz kojeg poticem
O ljubavi, borbama, bolu i o tome da znam da proci ce
Pricam o tome kako u inat sudbini opstajem
I kako je sreca osecaj koji premalo poznajem
Sta mi preostaje osim da nastavim da hodam
I da budem dosledan svojim principima do groba
Moja sloboda je moje najvece bogatstvo
I ne ocekuj da cu zbog para da izgubim dostojanstvo
Kako i zasto - pitanja nikad nisu prestala
To isti pitao sam se nekada, u svojim pesmama
Ne prihvatam opciju da cutim i da ne stvaram
Da lazem vas u pesmama i da spavam, a da ne sanjam
Inspiracija beskrajna i mozda previse detaljna
Osecam kroz vene da mi protice u rekama
Za ovo nema leka ni u kakvim apotekama
Stizem sa stavovima malo sireg spektara