Kako otvoriš oči već znaš da čeka te borba
Kao kroz rešetke kroz prozor gledaš, daleko je sloboda
I ako si odan i boriš se na strani dobra
Čim izađeš na ulicu osetiš gorčinu života
Narod trpi dok smradovi se bogate
Ja ne mogu da ćutim, ne dozvoljavam da me poraze
Kamen pada sa srca kao na papir suza
Jedini ventil, moja zika, esencija Beogradskog bluza
Da li osećaš patnju provučenu kroz svaki stih
Da li osećaš bol koji k’o motiv koristim
Nakon prepreka, svih puteva trnovitih
Rane su zarasle dobro neće se ponoviti
Svetlost ugled'o sam jasno i ka njoj se krećem
Pokrećem lavinu emocija u potrazi sreće
Prepušten sebi, vođen instiktima u surovom svetu
Gde jači slabijeg jede čim ovaj napravi grešku
Svi znate kako je, teško kada prazno je
Zato moje ljudstvo, moj Sindikat, moja snaga je
Sloboda moga naroda tako daleko je
Al’ ne gubim nadu dok god se istina provlači kroz redove

Kao da sam ceo život sanjao, a sad se budim
Ovo je moja zemlja, al' ovo nisu moji ljudi
Kažu “Ovde nemaš šta da tražiš, bolje miran budi
Jer ovde kadija te tuži, ovde kadija ti sudi”
Gledam skrnavljena groblja, ne poštuju ni mrtve
Gledam spaljene kuće, gledam spaljene crkve
Kažu “Gledaj našu snagu mi smo nepobedivi”
Pitam “Znate li za Boga”
Kažu “Sila Boga ne moli”
Pazite na ovom polju koplja su se lomila
Pravoslavlje u Srba vera nesalomiva
Jer to je zemlja hranila, to je majka rodila
To je snaga branila, to je vera vodila
REF
Niko ne može da zna šta to šapuće vetar
Niko ne može da zna šta nosi grom iz vedra neba
Nevreme se sprema, iznad geta pada zvezda
Moja želja, moja zebnja je noćas ova zemlja (x2)

2004. prolazi mojih ljudi i dalje puni su zatvori
Na drevnoj zemlji uzurpatori, tuđa ruka nam red zavodi
Znakovi đavolji, transporter na barikadi nas nagoni
Da se držimo po strani bez naglih pokreta, a kamoli
Da ih imamo na kameri dok se šenluče po našoj baštini
Došli su iz pičke materine
Da ućare nešto na našoj nemaštini
A ko će da nas zaštiti moji ljudi i daje nisu slobodni
Taj osećaj da su bez pomoći k’o noćna mora progoni
I političari što su došli sve su dušmanima prodali
A ovde se po skupštini šire kako su Bog zna kako pomogli
Beograd ne zna za patnje onih retkih što su ostali
Zar smo u trci za boljim životom, preko noći hladni postali
Zvone zvona u panici, pada bomba na manastir
Srbi ne dajte pohlepi da nas u našoj muci zavadi
Možda mi jesmo dinosaurusi, ona vrsta koja odlazi
I živimo u našim snovima gde niko ne može da nas porazi
I nema te floskule koja bi mogla bol da izrazi
Ja opet dole silazim, ako treba krv će pričati
Ja opet dole silazim, ako treba krv će pričati
REF
Niko ne može da zna šta to šapuće vetar
Niko ne može da zna šta nosi grom iz vedra neba
Nevreme se sprema, iznad geta pada zvezda
Moja želja, moja zebnja je noćas ova zemlja (x2)

Između bunkera i snajpera, sloboda je zatvor
Pored transportera u parku, život je napor
Pratim pokrete tuđina, ovo je žrtvama suđenje
Nama potrebno buđenje, laži dosta je i mučenja
Iza Ibra, k’o linije, naših pune su ćelije
Ovde Ujedinjene deluju sve đavolje legije
Pa moje u bloku, znam po suzi u oku
A koji to mogu, stoje uprkos bolu
Arnautske kobre u hodu nas ujedaju za nogu
A otrov u krvi glasno poziva na borbu
Jer želja da otmu sve ono što je najdraže
Tera mi gorku pljuvačku u usta
K’o kad stranci me uhapse na mene kerove puste
Da me zaplaše vezanog dok drže me besanog
Ali ja ne znam za slom mene samo razdraže
Jer Srbi ovo je naše
Vičem dok trpim bolove strašne
Dok mi čupaju iz ruku moju zemlju moju muku
Krvlju natopljen busen svet hoće da mi uzme
I da uništi uspeh, kosti mojih predaka
Mošti mojih svetaca, da dozvolim, ja ne dam vam
Jer svima nam zbog sinova nedozvoljena predaja
Vaš ponovni dolazak na mostu čekam sad
Alban no passaran sa Srbima il’ sam
REF
Niko ne može da zna šta to šapuće vetar
Niko ne može da zna šta nosi grom iz vedra neba
Nevreme se sprema, iznad geta pada zvezda
Moja želja, moja zebnja je noćas ova zemlja (x2)