Govor braniocima Beograda majora Dragutina Gavrilovića:

Tačno u 3 časa neprijatelj se ima razbiti
Vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima
Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao
Vojnici, junaci
Vrhovna Komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja
Naš puk je žrtvovan za čast Otadžbine i Beograda
Vi nemate više da brinete za vaše živote koji više ne postoje
Zato napred u slavu, za Kralja i Otadžbinu
Živeo Kralj, živeo Beograd

Ne znam gde sam, ležim u gluvoj mračnoj sobi
Ali znam da nisam mrtav, jer isuviše me boli
Kao krtica u rupi koristim miris i dodir
Hladne šipke kreveta, na bolest smrdi frotir
Cevčica iz ruke se završava u boci
Dok u panici shvatam da zavoj prekriva mi oči
Skorela krv pod gazom nesnosno me svrbi
Valjda sam u bolnici, najgore slutim
Dozivam u pomoć, nadam se da će me čuti
Vazduh napušta mi grudi, al' izostaju zvuci
Da shvatim šta se događa uzalud se mučim
U sećanjima tražim delić slagalice ključni

REF
Izvučen nam je broj, mi više nismo bitni
Jurišamo u boj samo narod da preživi
Složili smo korak, usmerili misli
Potreban je svaki borac kao bedem ofanzivi
Predah od krvi, tišina grobna
Dužinom horizonta težak baruta oblak
I kilometri žice, sat kaže da je zora
Život teče negde, ja izgubio sam korak
Dugo padala je kiša, u kostima hladnoća
Kaljava voda spira zidove rova
Novi zapis u dnevnik i opet me kopka
Da li su to možda moja poslednja slova
Priča jednog voda, ljudi svakog soja
U uniforme ista sve ih obukla je borba
Kroz bezumlje fronta, jedan drugom odan
Neodlučnost jednog za sve bi bila kobna
Naredba ista svakog jutra se čeka
Oslobađamo mesta kojim ne pamtim imena
Posle pogibeljnog juriša do poslednjeg metka
Sudbina je krvava na vrhu bajoneta
Dolazim sebi, pokret istog časa
Gledam lica oko sebe, dobro poznata grimasa
Oružje na gotovs, na mesto dnevnik vraćam
Artiljerijska vatra našem jurišu je pratnja

Prvi korak kroz blato, pod unakrsnom vatrom
Otežano disanje pod zaštitnom maskom
Osvajanje ničije zemlje, metar po metar
Miris baruta i krvi koji nosi vetar
Leševi i ranjenici, ne čuju se krici
K’o strašila masakrirani, grče se na žici
Topovsko meso, olovni vojnici
Ovo polje je tabla – mi figure u igri
Nemam vremena da mislim, proleću hici
Ni ne vidi se položaj do kojeg treba stići
Dok života je u meni ruke neću dići
Za viši cilj – mi uopšte nismo bitni
Krvlju plaćamo cenu slobode
Oprosti nam Gospode

Jeza mi prolazi kroz kičmu od straha
Skidam masku, uspevam da dođem do daha
Peku me oči od krvi što se sliva
Svi i dalje jure – nije stala ofanziva
Ustajem polako, noga mi se grči
Osećaj se vraća i počinjem da trčim
Zuji mi u ušima, al' ne vidim šta se događa
Počinjem da pucam – ne znam da li pogađam
Probili smo liniju – neprijatelj se povlači
Uleteli u rov više nego odlučni
Da idemo do kraja dugo čekao se pomak
Oči u oči – bajonet u stomak

REF
Izvučen nam je broj, mi više nismo bitni
Jurišamo u boj samo narod da preživi
Složili smo korak, usmerili misli
Potreban je svaki borac kao bedem ofanzivi (x2)