Pozdravljam život, jer sam shvatio suštinu
Da nisu bitne stvari, već šta ostavljaš za druge
Da samo zdrave glave možeš ostati još duže
Iskren prema sebi, besmrtan zauvek
Jer kad niko neće, rodi se ideja
Od temelja sve je trulo, mora da se menja
I to je moja želja, da sva nova pokolenja
Plove pravim putem, lakša za tonu poniženja
Nisam Dositej, ja tribun sam iz geta
Nisam čit’o mnogo, ali jesam kol’ko treba
I sad nekom smeta što nisam prljav i bedan
Umem udarce da vratim i dodam im još jedan
Pa nazad na početak, jer ovde sve je stalo
Ovde laži su realnost, okruženje sramno
Dok ne promenimo svest, ja cimaću se stalno
Nema predaje, povlačenja, za mene to je strano
I pre svega, posle svega, jedino što svima treba – BS, BS
I pre svega, posle svega, jedino što treba to je – BS, BS

REF
Još uvek sanjam mračne oblake da prolaze
Još uvek mislim kako jedna reč promeniće svet
I onog dana kada mene više ne bude
Ni tada nema povlačenja, nema predaje

Sutra na svet ako padne vreo kamen
Kad u pepeo nas sve bude mleo plamen
Tad ću te pitati šta ti znače pare
Titule i zgrade, sve je to za džabe
Nećeš steći poštovanje za keš varajući gladne
Ljubavi ima samo onaj ko je daje
Sve za roditelje, braću, ženu i drugare
Sokole u jatu, verne sindikalce
Što krče svoje trase kroz munje barikade
Ne prateći ljude nego svoje ideale
Ceo svet je na ivici, svi samo sebe paze
A mi pazimo i mlade koji pune naše sale
Jer muzika kad zamre život teče dalje
Beogradski sindikat zato poruku im šalje
Napred puna srca, bistrog oka, zdrave glave
Nema predaje, povlačenja, k’o hoće da ga pamte
REF
Još uvek sanjam mračne oblake da prolaze
Još uvek mislim kako jedna reč promeniće svet
I onog dana kada mene više ne bude
Ni tada nema povlačenja, nema predaje

Još uvek budan sanjam
Još uvek imam iste one snove da jednom biće bolje
Još uvek idem napred, pravo kroz vetar
Još uvek kolena u blatu, spreman na jedan
Još uvek je reč oštra kao prvog dana
K’o katana izvučena iz korice – ne treba oštrenje
Još uvek smo porodica, pustili smo korenje
Još uvek smo na frontu, još uvek odbijamo ordenje
Još uvek vučemo poteze bez obzira na posledice
Koš uvek verujemo da možemo da promenimo svet
Još uvek smo gerila
Koš uvek smo ulična armija beogradskih čaršija
Još uvek držimo odstupnicu, držimo redove
Koš uvek nema povlačenja, nema predaje
Još uvek drže se falange, a i kada nas ne bude
Ni tada nema povlačenja, nema predaje

Još uvek trajem, još uvek se borim
I dajem od sebe, k’o pre, i srce i dušu i sve što treba
I dalje sanjam moje ljude slobodne k’o nekad
Ne znam tačno kako, ali tačno znam da tako treba
Jer to je osećaj, jednostavan, ikren i čist
On je potek’o iz srca i uvek vrati se k’o bis
I kad privid me povede da sa puta greškom skrenem
Negde osećaj se javi, jasan kao dan me prene
Moja vera u dela je to što zovem ideal
Nje sam svestan pa je pratim, ona čini da sam srećan
Da sam posvećen, predan, sve dok se trudim da menjam
Sve prazne, prolazne poglede. Zato ostavljamo poruke
Da ideja će opstati, pašće betonski blokovi
I na noge će se podići oslobođeni robovi
Mi stvorićemo bolji svet, to je perspektiva
Mi smo nova ofanziva, naša borba je živa i dalje
Opet nepravedno optužen dižem se na oružje
Na loše što htedoše ideje da mi poruše
Jer s’ njima smo već dugo, mnogo godina u borbi
Po telu smo puni rana, po licu smo modri
Nema laži i prevare, ako stanem i predam se
Nek’ mi život sutra prestane, nek’ me nema, neka nestanem
Jer kad mene svi sad ostave, na mene kad zaborave
Od sindikalne postave još samo papir ostane
Ja ću da se postaram, kol’ko go da košta me
Da napišem za klošare, ne dam više, dosta je
Za neke nove majstore, da sutra se suprotstave
Naše pesme ostavljam, jer naše vreme prošlo je
Da na kraju zapevaju kad konačno dobro je
I svoje nove pobede k’o mi nekad proslave
Jer jednog dana kada odem, jednog dana kada odem ja
Setite se moje borbe, setite se BS kraljeva

REF
Još uvek sanjam mračne oblake da prolaze
Još uvek mislim kako jedna reč promeniće svet
I onog dana kada mene više ne bude
Ni tada nema povlačenja, nema predaje (x2)