“Citajuci nenapisane knjige zaboravio si one napisane
A u tim si knjigama mog’o da procitas da je
Pastir bio i dvaput krsten i veliki zupan srpski Stevan Nemanja
I njegov sin Stefan Prvovencani kralj, i Sveti Sava Ravnoapostolni
I Stefan Uros drugi i kralj Milutin i Stefan Dusan Silni Srpski car
Mog’o si da vidis i da procitas da ti pastiri nisu gubili ovce
Da Srpski narod sa njima nije bio stado ovaca sto blejeci ide na klanje
Da su pred njima uzmicali i lavovi
Pa bi na osnovu onoga sto je bilo mogao da vidis i ono sto ce biti”

Rano jutro, uranak, ja napustam zamak
Na ramenu mi soko, poda mnom je vranac
Oprastam se s' voljenom dok zvekece lanac
Kapija se otvara premoscuje sanac
S' kule majka gleda, suzi krenut' ne da
Lavez vernog pseta, s' njive pozdrav kmeta
Barjak siri vetar, obuzima me seta
Ali samo na trenutak, odbrana je sveta
U telu krv je vrela dok galopiram kroz sela
Duz potoka do proplanka na kom je crkva bela
Zaduzbina moga roda, s' toga ovde bice pricest
Zvone zvona, odjek roga, glas da stize vitez
S' glave skidam kacigu, sjaho sam sa ata
Triput krstim se za veru sto od boga mi je data
Prilazi mi iguman, ja mu ruku celivam
Otpozdravljam braci po junackim delima
Na okupu su svi, svetlost s' oklopa se preliva
Ko oreol svetaca, svetle mocna seciva
Spustam se na kolena. krv i telo isusa
Podstrek su za boj, kome sada blizu sam
“Kad je draga da odlazim cula
Za kalpak mi neven zadenula
Zbogom prvi nerodjeni sine
Zbogom ruzo, zbogom ruzmarine”

Na konju, na bojnom polju, zastava na koplju
Jedan pored drugog, kao pruce smo u snoplju
Gusta kisa strela. strahu mesta nema
Vadim mac iz korica i spustam vizir slema
Sudar dveju vojski, kao dveju reka
Silinom prvog udarca probismo tri reda
Buka urlika, jauka i krika
Teski zvuci celika, rasplamsava se bitka
Britka sevnula je sablja, at pada kao klada
Okruzuju me dusmani, jurisaju na barjak
Zamahujem sekirom. s' glavom leti kalpak
Na pogresne ste krenuli! ocekuje vas alah!

Sad je kasno govoriti, reci su se pretvorile u vojsku

Oci sklopljene, tisina,i molitva pred boj
Slike majke, ljubi cedo, ja pridruzicu se njoj
Na nebu, ako treba, jer tamo pripadamo
Mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za cuda znamo
Pa silom, jasi sa mnom jer te u sebi osecam
Jurisam, vidim svoju smrt al' i zivot obecan
U dusi mir i spokoj, noc je punog meseca
U glavi histerija, bes. ostrica maca preseca
Nema pomisli o milosti, slusam krike dusmana
Mrak pada na oci, mir dajem brojnim dusama
Vise nista nije bitno, sad se zalecem prvi
Miris smrti u vazduhu, na licu kapljice krvi
Besom oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine
Prsa u prsa u odbrani svoje dedovine
Ponosan, ovu vojsku vodim ja do trijumfa
Bratiju spojila sudbina, jedini izlaz pobeda!
Ako li nam sad utece Djordje, neka znate dobra biti nece

Sranje! opet mi je umro konj pod nogama
Steta, bejase dobar, gazio je govna pogana
Bezboznicku rulju sto ne zasluzuje moj prezir
Jer ja sam Djolo Iznogud, veliki vezir (ta-daaa!)
Na istoku sam bio kraljevine ambasador
Pregovaro sam ko mator, al' sam im malo spalio sator
Jedan provokator, ostalo prevaranti okoreli
Pa su izgoreli, jer su me smorili, ali dugo se nismo borili!
Sada svoju gordu hordu gledam oka bistroga
S' boka cupam sablju sto sam doneo sa istoka
Petsto puta kovana, petsto puta krvava
Ko i braca surova, ledja mi je cuvala
Sabljom vitlam, Vladimiru vicem: pazi se!
Iza ledja ti je Turcin! seci! sagni se!

Bozidar i tim na boku, dobro drze se
Gledam i cudim se kol'ko prze se!
I nad kadijama sudija, bratija
Oklop mac i mantija, u dusi nam vizantija
Vitezovi reda zmaja opet dolaze
Jer mi smo vecni, vase kraljevine prolaze!
Bezite! vec kasno je!
Singidunum sindikatum sad pobedjuje!
Bezite! kasno je!
Sada Djolo Iznogud naredjuje!
Svi skocise na noge lagane, pripasase svijetlo oruzje

I posle silnih primirja i posle silnih paktova
Topuz je u rukama krvavim do laktova
Vreme je za bitku, vreme je za odbranu
Gledam svoju vojsku ko od Arhandjela probranu
Sve oklopi sjajni kao obraz roda svoga
Zivot u ime casti svevisnjega boga
Sve ozaloscene majke ciji jos uvek cujem plac
Zivot je vec prosao dok ostrio se mac
A sada srlja se u smrt glavom bez obzira
Mrznja se hrani dok mac oklop probija
Ljudskost po strani, nikad vise robija
Sveta zemlja se brani, bitka uvek dobija
Dvoglavi orao na stitu, brojanica oko vrata
Svetost je u zitu, krst vrednija od zlata
Da vidimo decu situ, da im damo svetlost umesto mraka
Odlazimo u mitu Serbona, boga rata

"Ja ne odlucujem dali cu ici u bitku po tome kolika je sila
Koja mi preti, nego po tome koliku svetinju branim."