Duga je ulica, često se staje
Šta je ono što me tera da idem dalje
Nešto više, što se čita iako ne piše
Što čoveku daje život i kad prestane da diše
Razbija kliše straha od smrti
Sve dobija smisao, zemlja nastavlja da se vrti
I ako staneš, brate zapamti
Niko ne može da ugasi život što u tebi plamti
Vatru koja gori
Želju čoveka da se bori da nešto stvori
Iza sebe ostavi, da se suprotstavi zlu koje vreba
A sve što treba je odreći se potreba
Koje tu su da te kvare
Novac i žene dođu i odu ali čuvaj drugare
Pakao il’ raj, zato brate znaj
Duga je ulica al’ izvestan je kraj

Duga je ulica kojom hodaš
Pazi kuda skrećeš, nemoj lako da se prodaš
Samo da znaš, svet je tvoj, svet je naš
Nemoj da posustaješ, moraš sve od sebe da daš

Reci brate Ćovla ono
Sve nešto na sitno jebote...
Ma znam ništa mi ne pričaj
Non-stop tudja ruka u mom džepu burazeru...
To je Beograd, to je asfalt, prašina i mašta
I ljubav i svašta i sudbina strašna
I nema praštanja, ima stradanja, na ulici odrastanja
Detinjstvo zna da boli zbog rana zarastanja
I opet ne vidim ništa, samo vlaga, magla i prašina
Nigde nema znakova a puno je krivina
I sve je klizavo od svakodnevne ljige ovog grada
Ma funjare sve da urade da se domognu suvarka
I šta sad da radim brate, ko da neko me pita
Rutine, dogma guši plamen
U meni vatra ne gori, samo tinja
A misli su mi jedno a ja prizivam oluje
Al' jebu me struje, slepe ulice ko' guje
I skreni sa puta, pridji mi sine
Bogatstvo, moć zemaljska i crne konkubine
I sve će biti tvoje, i pare, droga, drolje
Od najboljeg još bolje, sine sve će biti tvoje
A ja hoću vrhove planine, hoću najdalje daljine
Samo želja da me mine, ali plašim se praznine
Da strepim od blizine, crne nespokoja tmine
Koja gura te u bezdan, zna da plašim se visine
Zato želim za trenutak, samo mojih pet minuta
Za drugare moje stare, mir na kraju puta
Kad se osvrnem za sobom, srce da ne zna za tugu
Živim svoj zivot, gledam ulicu dugu!
Duga je ulica kojom hodaš
Pazi kuda skrećeš, nemoj lako da se prodaš
Samo da znaš, svet je tvoj, svet je naš
Nemoj da posustaješ, moraš sve od sebe da daš

Moj je život pun problema, na ulici od malena
Poštovan kod klinaca i drugara kojih nema
Pratim ulicu što krivuda, ja je pratim al' me cima
Kao sundjer upijam sudbine, trenutke delim sa svima
I zovu me lutalice psi da podjem s' njima
Znam u svakom zlom čoveku dobrote malo ima
Drugovima iz gaže da poručim samo jedno
Suze za geto, 13 brate vecno!
Idemo sad svi zajedno, jer mi moramo svi da uspemo
Možemo i sutra da umremo, nikada glavu da spustimo
Niz ulicu da se pustimo da nas bespomoćne nosi
Ni Rim čak nije bio sagradjen preko noći
Ne treba goreti u želji, s' vremenom sve će doći
Kad ulici bliži se kraj sunce zaslepljuje oči!

Duga je ulica kojom hodaš
Pazi kuda skrećeš, nemoj lako da se prodaš
Samo da znaš, svet je tvoj, svet je naš
Nemoj da posustaješ, moraš sve od sebe da daš