Čujem zvuk sirene
Vreme da se ustane, u borbu da se krene
Znam da moj klan je iza mene – urbana gerila
Omladina kojoj oci krste krila
Nema ta sila koja joj na put staje
Dok borba traje, sve od sebe daj
Nebeski narod kao Maje, ali nas nećete istrebiti
Vodi me misao da će istina pobediti
Baci me na kolena, ja se neću predati
U oči ću te gledati
Dobro nišani, nemoj da mašiš
Poštedi moj, za svoj život ćeš da se plašiš
Jеr k’o monah koji meditira, podešavam disanje
Punim pluća do dna, lеpim mislima ne odvajam se od tla
Jer ja sam vojnik Sindikata u borbi protiv zla
Arhanđel koji đavola čeka
Spreman za početak novog veka
Dolazim u stilu, jači nego ikad
Slobodan u stilu da stanem i kad predstavljam Sindikat
I kad otpočenemo rat, bratu čuva leđa brat
Mikrofon je oružje, tehnika je zanat
Beogradski Sindikat, Krećemo u napad sad

Evo me na bini, smrdim poput šahta
Jer ovde mnogi stižu preko rektalnog trakta
Za glupost i neznanje nikad nisam im’o takta
Možda sam baš zato obeležen od starta
Crna ovca, pravim sranja poput Simpsona Barta
Što Englezi bi rekli – divlja karta
Opasniji po sistem od devetog marta
Jer stresan kao Sparta, energiju k’o Varta
Skupljam i štekujem, punim telo, negujem
Pišem nove rime, i dižem tegove
Da loše bih MC-ije nater’o u zbegove
Da Sunce Sindikata ih topi kao snegove
Klub studenata tehnike – tri dana pre agresije
Manijak, zmajevi, mikrofona mesije
Počeli su zajedno iskustvo da stiču
Tada stiže Sef Sale da začini priču
Kao Frankenštajn, mi smo stvorili čudovište
Jer krajnje je vreme da se počisti dvorište
Olakšaćeš sebi ako mnogo ne ložiš se (šta se ložiš)
Najbolji smo složiš se, i sa puta skloniš se
Jer monopolska pozicija sigurno prija
Al’ došlo je vreme da se dobro plati šija
Sad stiže konkurencija, devet MC-ija
Beogradski Sindikat, Sunce sija
Udalji se od trona, budi svestan svoga mesta
Udalji se od trona, budi svestan svoga mesta
Udalji se od trona, budi svestan svoga mesta
Jer ću nahuškati Flexa, da te ostavi bez teksta
Novi vojnik Sindikata, sada javlja se na stražu
Uvek spreman za Sindikat kao četnici za Dražu
Kamuflažu strogo nosim kao detalj elegantan
Predstavljam Sindikat k’o bataljon militantan
Zato ostavi taj mikrofon, jebem li ti mater
Kada ćeš da shvatiš da si običan amater
Da ti umesto tvog mozga, u glavi maiš krater
Dok ja mikrofon branim kao Sarajevo Valter
Ja sam narodni heroj Živojinović Bata
Imam znak Sindikata, njega nosim oko vrata
Jer meni je znanje vrednije od zlata
Kada publiku ja vozim kao kanu Hijavata
Ja sam geto dete Flex, kao sinonim za seks
Tu sam dok si rek’o keks, ja sam beli Malkom X
Gospodar ceremonije, majstor mikrofonije
Zbog koje hegemonije nema monotonije

Ja sam zaraza, bolest koja izmiče kontroli
Prenosim se oralno k’o nastava u školi
Širim brže od smrada periferije u troli
Ja sam ćalev bolid, za mene lek ne postoji
Moždanu membranu brzo pretvaram u hranu
Nosim klice znanja, plus gomile sranja
Koje smišljam za šankom
Dok kafanu ne oteram u bankrot
Zdravo, moje ime je Darko
Ja sam ovisnik, mikrofon ne ispuštam iz ruke
Kad pomislim na njega, svi mišići mi se ukrute
A kad vidim likove da smešnim stilovima tupe
Ja ga uzmem kao bič i sve ih sateram u rupe
Publiku sam smestio u klupe
Ja sam doktorirani profesor ove hip hop nauke
Predajem k’o džedaj, ja sam MC izvanredan
Dare man je samo jedan, sasvim potpuno predan
Tumz ekipi koja predstavlja Sindikat
Pre nas predikat kidam nije postojao nikad
Mi došli smo sa dna
To Beograd dobro zna
Mi smo poslednja odstupnica hip hop JNA
U ova vremena opštenarodnoga stradanja
Ja pun sam laži, ti kažeš ima peticu iz vladanja
Ali sad je dosta opet obrao sam bostan
Imam tanak meni, poznat
Sve me podseća na loš san od ranije
Sad ipak ja mislim starije
I da li je sve nekad bilo mnogo jednostavnije
Ne znam, nekad sam samo sa ekipom na ćošku visio
O pičetini mislio, još nisam im’o vizuju
Da mikrofon jašem poput belog ata
Uz pomoć svoga jata, hip hop Sindikata
Što me sada kada kažem da će iz inata
Na ulicama ovog grada bagra će da strada
I nije bitno da’l su iza naočare il’ brada
To nikad nisu smrada, tri najveća gada
Mada ne skrećem sa teme, sada jebem li im seme
Mislim da je vreme da sa vrata skinem breme
Prodanih psihopata i seljaka bez mozga, koji vladaju
Da, vreme je da stradaju
Oni opet nas podkradaju, niske udarce nam zadaju
Sad je vreme glave da padaju

Ja kidam papir na razne načine
Ja imam začine, a tvoje rime su splačine
Zato u mojoj kuhinji za tebe mesta nema
Pojava je česta, da te često hvata trema
Tvoj mozak drema, a ustvari mi smo kao šema za buđenje
Beogradski Sindikat sad se sprema
I to je tema o kojoj pričaću ti sada
Mi smo nada koja nadam se započeće da vlada
Pa oseti prosvetljenje kada ulazim pod kožu
Sada dobijaš šansu, pa sa mnom sedi u ložu
I samo slušaj kako za pobedom težim
Rečima glave režem, svoje ime u kamen klešem
Da potomci moji junačke priče slušaju
O predacima hrabrim svojoj deci pevaju
Da uvek žive za pobedu, a nikada predaju
Uvek drže glavu gore i svoju veru ne daju
Ja sam stvoren od zemlje i blata
Moje misli su voda i vatra u telu mog Sindikata
Ja sam sveta glava od zlata
Ovde svako svakom je poput brata je
A veština baratanja rečima nas čini majstorima
Važnima, a ovaj majstor rima ima da kaže MC-ima lažnima
Da Blaža ima rima u kojima vas poredimo sa
Običnim mornarima, a nas sa prekaljenim jednookim piratima
Uvek od rima olujnima i dok morima mi rima plovimo
Onima novima javimo da ih lovimo, sada sve jači smo
Mikrofone iz hlada izvlačimo
Oni brodovi razarači su, a ipred mene okean je sa ljudima
Bura ih obuzima
Jer svako shvata da od tada živeti se može samo na dva načina
Lako ili sa nama ovako ili nikako
Jer dok igraš se ti ratom
Ovo je meni ono što zeleni zove džihadom
Zato glave su ulog u sukobu sa Sindikatom
Jer moje pravilo je u borbi za ono u šta verujem
Nema povlačenja, nema predaje