[Tekst pesme "Balada disidenta"]

[Refren]
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde?
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde?

[Strofa 1]
Sećam se, davno, još u "Zlatnom bokalu"
Prvi put sam video mikrofon, stajao na astalu
U hladu starog kestena, gde je moja draga nestala
Ja urez'o sam ime, bacio prve rime
Ja sam odrastao na pesmama gradskih boema
I pričama alasa kojih danas više nema
Kalio se s najboljima, po zadimljenim birtijama
Udvarao se damama, kockao sa lihvarima
Nekad kući srećan, nekad sve izgubio
Nekad ženu grlio, nekad kaldrmu ljubio
I nisam sebi sudio, gde god bih se probudio
Bol je bio isti, s njim sam se udružio
Zato sećanja sam skupljao, k'o ožiljke, da podsete
Da nije uvek bilo samo hladno i sivo
Da krv crvena k'o vino bojila je noći
Kroz odraze u čaši, to su bile tvoje oči
A ja sam morao da odem, fijaker me je čekao
Beograde zbogom, mnoge ti stvari nisam rekao
[Refren]
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde?
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde?

[Strofa 2]
Zaboravi me draga, zaboravi da te volim
Nastavi da živiš, možda više ne postojim
Grlim sećanja u mraku, dok ih luča sveće boji
Da ne mislim na krike što čuju se niz hodnik
Dok borim se sa ranama, sanjam da
Opijam se vinom, rakijom i tamburama
Starom violinom, i pocepanim glasovima
Tužnom pesnom cigana, dimom, i polomljenim čašama
Da s boemima mojim se nadvikujem za stolom
Gađam, pesmama recitujem, otimam za slovom
Zbog samo jednog stiha, moj život sad je gotov
Pustinja u srcu, dok kroz prozor gledam otok
Sanjam da mirišem tvoj parfem, dok se privijaš uz mene
Suze mi poteku kao kiše u jesen
Ej, ne svani pusta zoro, pusti me da čeznem
Nikad ne svani dok u meni ima pesme
Ja sam morao da odem, jer nekome sam smetao
Beograde, zbogom, ovo ti još nisam rekao
[Refren]
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde?
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde?

[Strofa 3]
Danas rane više bole nego zuce iza škole
Nego zvuci one strofe kad sam morao da odem
A sad sam opet ovde, al' sve nam se izgubilo
Posekli su kesten gde sam nekad tebe ljubio
Ne mirišu lipe, nema stare violine
Nema ciganina sedog da za moju tugu brine
Moj Beograde
Izgubio sam korene, džabe nosim ordenje
Kad niko me ne poznaje
Pa zvezdu Crnog Đorđa dadoh sad za bokal grožđa
Šta će meni ona kad ja nemam bilo koga?
Samo nespokoj i bol, moji najbolji drugovi
U kafani lomim čaše dok mi duša ne isrkvari
Balada disidenta, jedna tužna srpska pesma
Nekim budućim kafanama za bolja vremena
Neka zastane u grlu kad je neko drugi peva
Sve je isto u mom kraju, samo mene više nema
Jer ja sam morao da odem, takav nikom nisam trebao
Beograde zbogom, pamti dobro šta sam rekao
[Refren]
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde?
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde?