Čudni su putevi al’ mojim nećeš poći
Kada ciljam na bol razvijam supermoći
A ništa sem trenutka ovde ne postoji
Ovo je njena pesma sa mnom si barem u strofi
Da su mi dali pola nego što su odneli
Ne bi ostavljali oni što su bili voljeni
Možda si već srećna, uspešna – proveri
A nije da nismo mogli samo nismo morali
Više mi veruju ovi što ih lažem
Ako lažem sebe reči prelaze u kazne
Kidam sve na tebi negde između romanse
Ne govori mi ništa verujem kada me lažeš
Poklanjam ti reči koje će te boleti
A kao da su tvoje tako ćeš ih voleti
Znaš i kad odem da ništa neću poneti
Za mnom ne prosipaj vodu, nešto mora izgoreti

Ako pričam o nama onda pričam tiho najtiše
Da ne čuje zlo
Ako sam te mrzeo onda mrzeo sam najviše
To što sam bio samo tvoj

Raduju me tuđe sreće
Zato poklanjam vama ove pesme
A istina je uvek iza negde, bekstejdž
Ako potpišem ljubav vratićeš je, to je revers
Hajde pričaj mi nešto
Zovi me kako hoćeš samo me ne zovi greškom
Ja sam čudan, mene loži kad je teško
Zato plešem sa đavolom brate to je prokletstvo
Odigraj na crno zažmuri i čekaj
Tvoj trag na mojoj koži nazvaću fleka
Bio sam ubeđen da smo na kraju početka
Šta da ti kažem, ljubavi kučko, vidimo se nekad
Meni ne treba rola autsajdera
Ako me lomiš onda kvalitetno razbijaj
Na stolu je kraljica, oduzila se partija
Ovo je njena pesma ona ovako razmišlja
Ako pričam o nama onda pričam tiho najtiše
Da ne čuje zlo
Ako sam te mrzeo onda mrzeo sam najviše
To što sam bio samo tvoj