I sve me podseća na devedeset sedmu
Bio sam mršav, najslabiji u odeljenju
Stariji su mi na odmoru uvek cepali svesku
Jer sam bio tih i miran, nemam ni brata ni sestru
Prosečna odeca i dres Chicago Bulls-a
Ja sam trčao po vodu uvek kad se igra fudbal
U starim giljama čekao svojih pet minuta
Koji traju već deset godina tako nešto buraz
Prvi put sam odlučio šišanje kec nula
Kad sam čuo da su rekli u kraju su bitna muda
Tad sam poludeo iznapušavao Džonija
Još me boli obraz od šamarčine tog popodneva
Ali bilo im je drago nisam ispao žena
Kažu to je prvi korak kada nisi više dečak
A ja sam bio uporan hteo sam sve preko reda
Došao na bataljon u desnoj je bila “švedska”

Za mnom ostaće priče
Ulice ovog grada, pesme i ništa više
Moje oči seče vetar
Gore slike kao ova cigareta
Za mnom ostaće priče
Ulice ovog grada, pesme i ništa više
Nama ne treba slava
Dosta je što ove zgrade repuju sa nama
Već su me gotivili, kažu isti sam k’o oni
Kad su pričali o lovi nisam mor’o da se sklonim
Većina drugara je tad trenirala basket u Slogi
A ja sam hteo sve preko noći bio sam vojnik
Trenerka Ribok u njoj imam dosta slika
Sebi kupovao patike, pertle ne vezujem nikad
Upoznao glave kakva je to bila ekipa
Stambola reci dal je neko smeo da nas dira
Ispušili smo kilograme potrošili boga
Kakve smo pičke jebali sve dok ne osvane zora
Kurčevite likove lupali u M-u ispod lavaboa
Šeme po celoj Srbiji da li Niš, da li Beograd
Opet sam se vratio igram centarfora
Sa Džonijem u ekipi kada dođe dole sa mora
Cila volim k’o rođenog bio je najbolji golman
Ja sam postao životinja koju hrani novac

Za mnom ostaće priče
Ulice ovog grada, pesme i ništa više
Moje oči seče vetar
Gore slike kao ova cigareta
Za mnom ostaće priče
Ulice ovog grada, pesme i ništa više
Nama ne treba slava
Dosta je što ove zgrade repuju sa nama