Iz navike stare i zbog priča koje čuje
Dok ne dođem zaspat neće moći
Bez anđela čuvara odavno mu sin putuje
Zanat će ga njegov glave doći

Oduvijek je bilo, prati stari moje pute
Al ne pita nikad i ne kori
Godine su prošle, sin i otac vječno šute
U lozi pred kućom kiša gori

Malo zato što nam prija
I da suze ne poteku
Ispit ćemo još poneku
Moj stari i ja
Moj stari i ja
Malo zato što nam prija
I da suze ne poteku
Ispit ćemo još poneku
Moj stari i ja
Moj stari i ja

Navikli smo tako, odao se nikad ne bih
Ne pričamo, na licu se vidi
Dobar je moj stari, privinuo bi me k sebi
Ali nježnosti se svoje stidi
Svu noć priča priče, otkrivamo se bez mjere
Ti si čula što on nikad nije
Već polako sviće, sad moj stari grožđe bere
Ti me ljubiš, a on me razumije