Poslin podne u pet ura
I sad stoji iza škura
I u porat dugo gleda
Ona ista stara cura

Još ka dite pamtin kuću
Žuti prozor kroz koltrine
Na nju malo svitla daje
Ona sidi, rekamaje

Više se vaporu ni nadala nije
Ni da će jon more vratit kapitana
Al je svejedno ona gledala kroz grilje
Iz užance uvik u pet svakog dana

Nikad nije izlazila
A i da je pošla s nama
Za ruglo bi bila svima
Zato jer je bila sama