Mladen:
Može bit da san potrošija i ono malo suza
Za navodnit dolinu sevdaha i bluesa
Svit je tužan, tu nikad neće bit pravde
Za one koji žele samo da žive i rade
I samo vole, i smiju se svemu kao vicu
A ja se pitan ima li smisla pravit dicu
Donosit ih na svit di su život i sloboda
Ka roba koju će neki moćnik prodat

I ove stare melodije bude memorije
Čiste nostalgije, i ne znan šta mi je
Stari s bafama, stara s ogromnon trajnon
Sestra i ja cili umazani slajon
I sve je daleko i tajno
Al' ditetu sve je sjajno
Znan, ni onda nije sve bilo bajno
Al' pari mi se puno lipše
I ove kapi kišе ka da šapću "nikad više"

Jer sve prolazi, ostajе samo u nama
U srcima, u umu i fotoalbumu
Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad
Nasmijana lica nekih starih prika
Nekih nema više, ostale su sjene
Mora bit' da je s njima nesta i dio mene
Al' vrate ga kiše i vitar s juga
Neka stara pisma, nostalgija i tuga
Saša, Mladen:
Nekad se pitan jel' tribalo sve baš tako bit'
Pa mislin tribalo je bit' kad je proklet ovi svit
Dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj
Zato se nadan da postoji pakal i raj
Neki viši sud, Božja pravda
Da presudi i kazni svakog onog gada
Željnog rata i žednog krvi
Al' 'ko je bez grijeha, nek' baci kamen prvi
Ironično, zaista, da citira Krista
Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista
U mraku, u miješanom braku
U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku
(I baš me tamo donila roda)
Je, da ne mrzin i buden pošten, iskren i odan
A razliku između zla i dobra
Nisan naučija ni od fratra, ni od hodže, ni popa

Kad su zavladali oni šta su pali s kruške
Božji ljudi su blagoslovili puške
Ovce slali u smrt za svoga Boga jedinoga
Za ludilo svoga ideologa
I kad zavlada mržnja razum nije lijek
I ludilo uvik promijeni tijek povijesti
Ispiše novu, krvavu stranu
U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu
Zato letin visoko iznad napaćenog tla
Daleko iznad poimanja dobra i zla
Visoko gore, ka suncu, u nebesa
(Di se gužvaju poruke SMS-a)
Iz ovog vrimena izlazin van
I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san
U neki bolji dan, pun smija i vica
Di su sritni ljudi i njihova dica
I gledaju u sutra ozarena lica
Puni nade, u tom svitu pravde
Jednakosti, bratstva i slobode
(U svit ljubavi me misli vode)
I još uvik virujen da će na ovoj planeti
Jednog dana svi ljudi moć' živit' sretni
Razum, ljubav i znanje izgradit će raj
I znaj, neće bit ironije za kraj