[Prva strofa: Marchelo]
I noćas gledam u zvezde. Pitam se, šta je sudbina?
Drhtaj u grudima
Zemlja večito žedna za suzama i bol što obuzima
I noćas čekamo godoa na stepeništu metroa
Ja sanjam sivo
A sanjao bih život
O Bože, čije to grehove skupo plaćamo?
Čije dugove vracamo?
Svi uzaludni ratovi, kišni dani bez duge
Mladi životi na koje su čekale neke nove pruge
Više ne gledaj svoj dom anđele, umreces od tuge
Zbog lažnog rodoljublja, vršnjaci su ginuli, a nisu ni krivi
O Bože, ja priznajem, ja sam pička, ja volim da živim
A slike mašu sa zidova, iako kažu da vreme leti
Molim se suncu da nas se ponovo seti
I kunem se Bogom, vala nema tog ideala
Vrednog mog jedinog života. Svi veliki filozofi-utopisti, hvala
Al' mene ne teši ta spika o patriotizmu dogme I lažne naukeJa znam da mrtvi plaču jer srcem čujem jauke
Jecaju i kunu, pitaju zašto. Je l' bilo vredno? Je l' bilo vredno?
Reci to majci, što je izgubila jedino čedo
A mi i dalje živimo bedno
I u očaju. Suze za raju
U starom kraju
Celom svetu, nek' znaju
Nek' znaju da se ovde pucalo i plakalo iz istog očaja
Nek' znaju da ni dan danas ne znamo ni razloga, ni značaja
Rokao sam mikrofon u Tuzlu, primili su me kao brata
Pa svima je dosta rata
Mržnja nije naša
Već nam je data
O tata, reci, zar danas treba da mrzim
Hrvata ili Muslimana?
Pa sve nas muči ista rana
Iz starih dana
Ljudi su ljudi, bez obzira sa ovog ili onog meridijana
Iste nas stvari plaše
Oprosti nam grehove naše
[Refren: Marčelo] (x2)
Oče naš, ja nisam taj što zna
Al' nadam se da bar ti znaš
Otkud toliki bol, suze I strah?
Pepeo pepelu i prah, opet postaće prah
Al' niko neće znati što je na brata pucao brat

[Druga strofa: Edo Maajka]
E, Marčelo, jadno je naše i povodljivo stanovništvo
Čovek kad ništa nema, najlakše mu prodat zajedništvo
Opet je uplakan cijeli Balkan. Imamo vel'ke nacije sa malo mozga
Tvrde očeve i vođe. Oni su nam k'o droga
Cijelo vreme
Biramo loše sisteme
Dragi moji ljudi, pa vrijeme je da se krene
Neću više metke
Da ispucavam sa sumnjive pretke
Neću cijeli život da živim početke
Mamu vam jebem
Đe god da krenem
U Evropu, ljevo, desno, napred, iza
Treba mi viza
I naša je glupost
Strah i neodlučnost
Većinska želja
Da smo u mentalitetu sela
Taman dobro krenemo
Pa u mrznju skrenemo
Nemamo strpljenja za nove, pa onda venemo
Zaboravili smo kako se smijat. Ti mišići na licu
Nam se jednostavno ne miču
Hej, evo ga kad estradu vidim
I opet nestane, kad se sjetim đe živim
[Refren: Marčelo] (x2)