[Prva strofa: Marčelo]
„Maligna mladež. Dijagnoza: grozan poraz
Oroz: bum! Uzrok smrti: ubijeni u pojam svi
Kako do posla, ako u radu je spas?
Ima neka tajna veza... al' ne za sve nas
Pa rolamo parole i guslamo gesla
Dok Titanik tone, mi mu još sisamo vesla.”
To kažu zle jezičine i potplaćeni besram!
Al’ ja znam da stiže sreća jer stižu radna mesta!
Imaću svojih dva'es' 'iljada, pa ću s tim da živim kao čovek
Malo i ja da se iživljavam, da isfuravam sve svoje snove
Obići ću najzad svet! Uuu, to mi je vazda ćef!
Posetiću Pirot, Bor, možda čak i Majdanpek
I napokon mogu da imam auto, mogu da biram aute:
Autocenzuru, autosugestiju, samo autoritet ne
I napokon mogu da kupim gajbu, rešim životno pitanje!
U gajbi ima petnaest piva, to nisam im’o za sitan keš!
U radnji Patrijaršije mogu da kupim džepnog sveca
Kulturu imam besplatno, jer na Trgu je Ceca
Videću na netu more, ako mi net ne iseku sutra
Za hranu nema frke, pošto jedem se iznutra
Pa sam malo malaksao... Zvaću hitnu, sad ću...
A da, fon je isključen. Nisam imao za račun...

[Refren: Marčelo]
Dvadeset hiljada razloga da glasam
Za priliku do šanse da se eventualno nadam
Ostajem ovde da se u radosti gušim
Da sa dušom u nosu nosim sebe na duši
Dvadeset hiljada razloga za listić
Kako da prelomim? Svi ste tako isti
Verujem svakoj vašoj zabrinutoj faci
Držim vas za reč kao vi mene u šaci
[Druga strofa: Kiza Iskaz]
Za koji sat, biću ćale. Stiže lagano ta uloga
Sa više uloga kroz život njoj da budem poluga
Nervoza. Sam u stanu, samo čekam da mi jave
Naša mala porodica sada imaće tri glave
K’o aždaja, kao zmaj kojeg otima princeza
Jednim pokretom prstića, jednom ivicom svog keza
Doći će u dvorac koji zapravo nije moj
Jer sa dva'es' hiljada na metar ne mogu da budem svoj!
Pa, reci, ti, gospodine, što hapsiš i obećavaš
Kako se vade nova bosa deca iz tih mećava?
Budućnost garantuje ta zagarantovana suma
Igramo se milionera dok kroz džepove promaja duva
Za million dinara! Kako na kraj sa dva'es' hiljada?!
Zapravo bas tako, kraj je kad ti tol'ko pripada
Daj sad taj million, pa da zapalimo preko:
Radiću i za dve hiljade, al' eura k'o neko!

[Refren: Marčelo]
Dvadeset hiljada razloga da glasam
Za priliku do šanse da se eventualno nadam
Ostajem ovde da se u radosti gušim
Da sa dušom u nosu nosim sebe na duši
Dvadeset hiljada razloga za listić
Kako da prelomim? Svi ste tako isti
Verujem svakoj vašoj zabrinutoj faci
Držim vas za reč kao vi mene u šaci
[Treća strofa: Marčelo]
Naša rak-rana je rana raka, smrt pre vremena
Svi smo ćao s tri'es', sagoreli bez kremena
I slabo čujemo ispod tona bremena čemera
Vaše govore o sreći, dok listamo oglase za kelnera
Svi ste već vladali, i zajedničkim silama
Osakatili vredne da date noge zmijama
I da je istina ono sve vraća, sve se plaća
Ne bi vam dao glas ni sinhronizator crtaća
U najboljoj si snazi. Kad ćeš, ako ne sad
U ogledalu da ugledaš ugled, a ne glad?
Kad dobiješ posao, više nikom nisi tema
Toliko je nezaposlenih da treba da si srećan
De, da otvorimo temu. Šta te tamo čeka?
Neredovnih dva'es' 'iljada kod nadobudnog šefa
Ništa žalba, ništa otkaz, samo kletva golje
Da će drugi za devetnaest 'iljada da rmbači bolje
Radi k'o crnac, radi k'o crv. Da zaliješ nadu, propišaj krv
U ratu sa ratama, rintaj za rentu. U ritama ritaj se, rodi mečku
I veruj da biće bolje, jedino možda ne baš danas
Mešaj posao i nezadovoljstvo i rani sina, pak šalji da glasa
Jer tako se bira budućnost. Doduše, možda ne baš naša
Ali je sveta građanska dužnost, svetla budućnost foteljaša
A što sam tu? Sine, loš sam primer da se tešiš
Volim zemlju slepo k'o žena muža koji je pijan leši
Ali veruj mi, to je primer sve ređi…