[Tekst pesme "Kostim"]

[Uvod: Jeff Buckley, Marčelo]
My main musical influences? Love, anger, depresion, joy... and dreams
Jer superheroji izmišljaju identitete da bi odbranili kostim. A mi... mi smo samo izmislili kostim da branimo identitet

[Strofa 1: Marčelo]
U jednoj ruci radža, a u drugoj bromazepam, hajd'
Cirni to odjednom i dobićeš svest Marčela. Sjaj
Svetla bine, jeka aplauza mine -- trezan, a mamuran zinem
Opet u bezdan tmine gde malo šta diše...
Dragi gosti, bina - to je kostim
A ova tmina - tu su kosti ljudi ranjivih i prostih
Tvoj heroj sam? Oprosti. Samo veruješ ovoj kori
Tamo ispod - ona gori. Tamo zbunjen sam, kao mnogi
Tamo trudim se da shvatim bol. Mučim se da bih vratio svoj
Um u šine razuma, bro, iz govna na koje vonja dno
Kak'a je to laž: na bini si skroz car
Kao da skroz znaš kako-gde-ko-šta
Publika voljna da primi tvoj dah
Duše i skonta za sebe odgovore
Što dižu glavu gore, izlaz iz noćne more
Samoće i to je razlog zašto traže heroje
A mi? Mi to radimo jer su potrebni i nama
Jer nam tama kožu drapa... treba nam lek za strah taj
Nekom od nas se ubio ćale. Nekog od nas ubija ćale
Neko od nas ne zna šta će. Svako od nas je sjeban najpre
Pa posle sve drugo. Sve što smo postali, sve što smo zgazili
Da budemo nađeni, a ne samo snađeni
Svaki stih, svaki vers, svaka stvar je filter
Na koji nabijam srce da s druge strane sita sine
[Refren: Marčelo]
Izvini, ni ovu nisam pisao zbog tebe
Nego da branim dete što se krije iza pesme
Onog dečaka u sebi, onog Petra Pana iza
I sve ovo radim samo da njega ne izdam
Jer, java ga ždere i guta ga tmina
I treba mu pomoć da ostane divan
Zato, eto kostima, eto bina i rima
I svega što radim samo da njega ne izdam
Izvini

[Prelaz: Ministar Lingvista]
Tik-tak. Noć. Sat
Čovek. Sam. Ćošak. Dlan
Srča. Flaša. Duh. Tajac
Bes. Tama. Vijuge. Prasak

[Strofa 2: Marčelo]
Solo. U srči sjebanih, slomljenih stvari
Gađam prazne flaše pikslom -- ugođaj k'o u kuglani
Zgrčen u ćošku na gajbi. Zgrčen u ćošku u glavi
Bezvučje. Bezrečje. Ti i prazan papir
A sutra -- na intervju da predstavljaš ideju, stav
K'o da nisi sinoć bio sav pregažen i umoran
Od svega, očajan... to nikad ne piše u štampi
Publika želi cert, koga briga da li patiš
Žele da si avangarda. I ne smeš van garda
I ne smeš da padaš. Jeb'o brda tvojih sranja
Na onom stepeništu što vodi na binu
Balast moraš da spustiš i ostaviš -- posle ga uzmeš nazad
Sećam se face ortaka -- par minuta pre lajva
Neko mu fonom javlja da upravo gubi člana
Porodice, što je već dugo u bolnici... više nema nade
Doš'o Dan D.... al' možda još ima šanse
Da ga zatekne živog ako se odmah tamo sjuri....
Imaš izbor. Zajeban. Pitanje sekundi
„On bi od mene ovo želeo." - to je sve što je rekao
Popeo se na binu i najbolje jebeno ikad pokid'o
I onda? Ko smo mi? Fejk, malter, čelik?
Da l' glumiš publici ili si stvarno tako velik?
Istina je prosta: samo radiš šta moraš
Sebi trebaš takav. Ovaj kostim je koža
[Refren: Marčelo]
Izvini, ni ovu nisam pisao zbog tebe
Nego da branim dete što se krije iza pesme
Onog dečaka u sebi, onog Petra Pana iza
I sve ovo radim samo da njega ne izdam
Jer, java ga ždere i guta ga tmina
I treba mu pomoć da ostane divan
Zato, eto kostima, eto bina i rima
I svega što radim samo da njega ne izdam
Izvini