[Refren]
Zamisli
Da nismo komplikovani
Da sam ja manje ja. Da si ti manje ti
Menjaj sebe da se nađemo u tački. Samo, ko će onda biti ti ljudi?

[Strofa]
Nije lepo silaziti u čoveka
Klizavi stepenici, šiljci i memla
De, da ti kažem koju o kraju tunela
Šta su svetla, o kojima patetika baljezga
Ako ima svetla, tunel ima kraja
Ako ima kraja, tamo stoji neko
Ironija je što odande gleda u tvoje mesto
Sjeban kao ti. A misli da si svetlo
I onda krene. I onda kreneš
I bude sreće kad sveća sveću sretne
A kad iščile, kad u kosti uđe led
Po mraku napipavaš samo razliku i jed
I krišom, osvrćeš se preko ramena
Na svom kraju tunela umišljaš crveni tepih
I mic po mic, sve više nedostaješ sebi
Prezireš slabost koja vam kože lepi
I onda kreneš. I onda vreme
I bude sreće kad se ukotviš u sebe
A onda shvatiš, sjebao si usud:
To više nisi ti, to je samo kusur
[Refren]
Zamisli
Da nismo komplikovani
Da sam ja manje ja. Da si ti manje ti
Menjaj sebe, da se nađemo u tački. Samo, ko će onda biti ti ljudi?
Večeras, negde si koketna. Svi te redom žele. Nigde nisi srećna
A u stvari, oboje smo još nasred tunela
Daj, zajebi sve. Slomi se
I budi...