[Intro: Marčelo, (Nensi)]
E, bre, babo, što me mrziš?
(Što me toliko mrziš, bako?)
Ti, ti, što živiš ispod
Mislim ispod mene, ne ispod, hm, ne još
(Što me toliko mrziš, bako?)
Ti misliš ja sam mlad
Pa ja sam svake godine 10 godina stariji u ovoj zemlji
Imam godina isto koliko ti, bre

[Refren: Marčelo, Nensi]
Želi da crknem. Il’ bar da pukne mi čir
Da mi se smrkne. Mnogo smetam joj živ
Što me tol’ko mrziš, bako, šta sam ti kriv?
I ja sam star kao ti...
Želi da crknem. Il’ bar da pukne mi čir
Da mi se smrkne. Mnogo smetam joj živ
Što me tol’ko mrziš, bako, šta sam ti kriv?
I ja sam star kao ti...

[Strofa 1: Marčelo]
Svađa se u Maksiju. Mršti se u pošti
Mrzi te sa klupe na kojoj vošti mošti
Kornjačaju tiho, gledaju urokljivo
Ali odaje ih kuk – škljoca k’o Pinokio
Tenzioner uvek, sem kad oće da se žali:
Tad je ljupka k’o Rahela. A piči k’o Ferari
Kad trči da glasa, u susret novom dobu:
Rukom uz Ivicu, jednom nogom uz Slobu
Baba! Njeni brci su antene
Za hvatanje trača koje natenane ždere
Baba! Kusa sto tableta na dan
Pa tako urađena priča da si ti narkoman
Skenira ti goste, želi podatke što jasnije
Lupa u radijator da namerno pričaš glasnije
Javlja se na hodniku, cvrkuće i guče
A dok gledaš poštu – otruje ti kuče
Ide k’o puž, farsa čista, bab-baba ljiga
A kad vidi bus, odjednom nindža plus ABA liga
Mljacka dok pričaš zato što tako guta ti reči i snima!
Dokone Babe, skraćeno DB. Ima cilj da...
[Refren: Marčelo, Nensi]
Crknem. Il’ bar da pukne mi čir
Da mi se smrkne. Mnogo smetam joj živ
Što me tol’ko mrziš, bako, šta sam ti kriv?
I ja sam star kao ti...
Želi da crknem. Il’ bar da pukne mi čir
Da mi se smrkne. Mnogo smetam joj živ
Što me tol’ko mrziš, bako, šta sam ti kriv?
I ja sam star kao ti...

[Strofa 2: Kendi]
Deli ti pridike šakom i kapom
Dok udara štakom o plafon
Ima 27 mačaka na gajbi
Padne joj šećer, pa mora da zajmi
Jer paranoiše, k’o i svi hipohondri
Ta bi našla dlaku i u mitohondriji
Žali se na pritisak, pati od reume…
Al’ kako onda uvek deda prvi umre?
„Hahahah!” – smeje se. „Hahahah!” – smeje se... nikad
Ne, ona se ne smeje nikad
Al’ gega se na ritam i melodiju bita: BA-BA-BA-BAAA
Ima me na zubu i kad joj je proteza u tegli
A ja fin, kulturan, cegere joj teglim!
Samohrana baba izvadi sisu i podoji unuka...
Okej... ne rade babe bas takve stvari... mozda sam preterao malo…

[Strofa 3: Marčelo, Nensi, Kendi]
Baba! Svuda ima bar jedna takva. U troli, u radnji, na spratu!
Baba! Vrača da ti umre majka. I jede golube u parku!
Ljubičasto-sedefasta kosa, kol’ko grozno... aman, baba...
Pa zar tako u doba pozno? (Cccc!)
U busu nije posustajala, baba!
Na sedištu se ustajala. baba!
Čak ti i trudnica ustajala, baba!
Jer ti imas usta laja-va…
I kada pleteš, pretiš iglom, baba!
I mrziš nas k’o niko! baba!
Ovih dana, biću tvoj Ras-kolj-ni-kov!
Zove 194 svakog drugog dana
Pa kad neko stvarno umire, onda kasne pola sata
Ej… što, bre, babo, to?
Što, bre, babo, to?
Stvarno želiš smrt svakom
Što nas tol’ko mrziš, bako?
Stalno vičeš TIŠE, TIŠE…
Stvarno ne znam tiše da dišem!
I uvek sladoled na kugle gljiže
I na šlagere se uvek njiše...
I ova pesma njoj je nebitna
Jer je odrasla uz Elvisa
Što me tolko mrziš, bako
Šta sam ti ja kriv, alo? BABA!