[Spiker: Goran Dimitrijević]
A slučaj „Kasapin” ne prestaje da šokira javnost. Obducent Momčilo Karaklajić, koga su kolege zatekle kako mahnito kasapi leševe na svom radnom mestu i bunca, tvrdi da je nevin. Na sudu koji ga tereti za zloupotrebu službenog položaja i prekoračenje ovlašćenja, „Kasapin”, kako ga mediji zovu, izneo je, međutim, svoju verziju događaja…

[Strofa 1: Marčelo]
Vidite, bila je noć, sati sitni k’o kinta u mom džepu
Za bednu crkavicu seckam crkotinu i psujem zemlju
I pljujem zemlju iz usta dok merim ciroznu jetru
Muva na mom znojavom čelu bila je u čiroznom crevu
Dovode mi razne: buržuja sa srčkom od viagre
Ili oca švorca što skonča ispred kafane
Te noći, radnik što mu fon zvoni pesmom od Nade Obrić
Zadahom na cigare „Fast” uze da mi zbori:
„Oči dobro otvori, ovaj mrc je vazda bitan!
To je poznati pevač što ljulja splav hitom do hita.”
Hitam da pitam ko je, ali radnik hita piti
S vrata me zamoli samo da mu fotkam leševe klinki...
Smesta smestih na sto leš. Sreća, grešnik je go već
Jedno je da ga seckaš, al’ da ga svlačiš je bolest
Mezim čvarke i jogurt i mislim: šta ti je čovek...
Juče pev'o na svadbi, sutra mu pop na sa'rani poje
Aj, da radim ja svoje. Uzmem skalpel i počnem
U sebi pevušeći njegove krasne pesme što volem
I onda se desilo to... htedo' da crknem onde:
Kad otvorih narodnjaka, unutra bio je – roker

[Bridge: Marčelo]
Gospode, otkud to sad tu?
Ko bi to ikad rekao!
Zar pod kožom seljačine tvrdi roker je čekao?
Da l’ je to samo on
Ili ima ih još?
Svuda su oko nas
Sranje je sjebano
[Refren 1: Iskaz (Marčelo)]
Sjebano
(U ovom džudži čuči sasvim kul tip!)
Sjebano
(I? Koji je pravi? Čik probaj da tvrdiš!)

[Strofa 2]
Pa, dobro… možda ne baš roker – metalac, panker, reper
U svakom slučaju, nikako neki narodnjak il’ denser
Obdukciona sala, pomalo k’o pesme, bazdi na čemer
A ja gledam… i gledam kako da ne tresnem u nesvest
Celi celcati čovek u čoveku – kožna jakna, nitne, starke, to je sve tu
Dupla trupla, dupli stav, dupli on
Bruka, frka, šta da pišem o tom?
Na šta će da liči takav izveštaj lud
U kome taj tu – nije taj tu?
Ko bi verovao kad ja ne verujem očima?
Unutra hevi car, spolja hevi copina
Mislim, ko je to ikad video? Mada…
Tad mi sine da povučem dizgine
Možda ipak s ovim neću d’izginem
Ljudi već veruju, danas nije čudo
Da radiš jedno – a da si drugo
Što da čovek proda bubreg kad skopča:
Na tržištu organa najbolje ide obraz
Nomad do onomad – danas, gospodar
Juče hard rok, danas turbo čoban
Mora. Za pare. On ne bi. Al’ mora
Šta će. Siroma’. Trpi taj košmar
Prezire, zgađen, al’ teši ga loma
Kad trlja o ranu od svirke dva soma
Hm. Jasno je sve. Izgleda čudno, al’ nije blef
I što li me đavo trgnu na greh
Da ipak povučem još jedan rez?
Ssssk! Preko stomaka. Nešto me tera da sadržaj saznam
Da otkrijem tajnu kako to može
I da l’ je to stvarno tu dupli čovek
Kad tamo... bože... šta to moje oči vide?
U stomaku ovog tipa živeo je tvrdi džiber

[Bridge 2: Marčelo]
Gospode, otkud to sad tu?
Ko bi to ikad rekao!
Zar u urbanoj duši tvrdi paor se štekao?
Da l’ je to samo on
Ili ima ih još?
Svuda su oko nas
Sranje je sjebano

[Refren 1: Iskaz (Marčelo)]
Sjebano!!!
(Ovaj kul tip u stvari je rob džudžin!)
Sjebano!!!
(I taj je pravi, to odgovorno tvrdim!)

[Outro: Marčelo]
Taj je pravi