[Strofa 1: Marčelo]
On čuje šapate. Izlomljene, potmule
Huku i topote s neke daleke obale
Što grcaju i grče se, ječe unutar lobanje
Shvata: loše je. Ali muž i otac je
Borac je, ne da tom ehu da ga samelje
Ali teško je da gradiš kada imaš jako loše temelje
Krhke, mrvljive i trajno polomljen dom
Iz koga nosi u sebi trajno udomljen lom
Loše je – glasovi u glavi
Al’ možda proći će, napet je, svi smo ponekad takvi
Ima ženu, dvoje dece i sagradio je novi dom
Koliko god temelj loš, čovek mora biti nešto još
Nešto iznad sebe samog. Sebi sprat. Njima krov
Toliko toga. Toliko dobrog da zatrpa se rov
Ali glasovi ne prestaju, svrdlaju i tutnje
Kao zgrušane slutnje, kao vapaj, kao zov…
O, kako bi bilo lepo zaspati
Utonuti u crnu vodu što te zagluši
Što celog te uzme, nežno te rastoči
U blaženo ništa gde utihnu šapati
Jeka je sve glasnija. Sada zna da zove ga
Oseća da lomi ga, da grmi u glavi, melje ga
Da menja ga. Lobanja je malena, pretesna
I zna: loše je. I tome neće biti prestanka
Ustaje
Pre svih
Penje se
Na sprat
Zna da voli
Sve njih
Al’ u ovome
Je sam
Ni reč
Ni krik
Samo misao
I dah
Sekunde
Bol
Samo tren
I kraj
[Refren: Nensi]
Celog života u mojoj glavi si – šapat
Živiš u meni na mestu gde sam još slaba
Danas je dan kada puštam da si vrisak
Dajem ti mir koji nisi imao nikad

[Strofa 2: Marčelo]
Gledam je. Znam kuda odlazi kad god se ućuti
To još guši. Ljuti
Takav ambis nikad ne zatrpaš, čučiš iznad i slutiš
Ono zašto, onaj upitnik je pijuk na njenoj duši
Ponekad pričamo o tome. Ali kako bismo mi znali
Kako izgleda da prođeš takvo nešto kad si mali…
Ipak, jednom smo joj rekli, posle ko zna koje flaše
Da možda ipak nije sasvim kasno da ga spase
Izvrišti njegov bol. Ti mu budi mir
Ti mu podari to. Ti prekini niz
Ne dozvoli da sada on tebi bude upravo šapat
Koji huči po tvojoj glavi kao fijuk i sluti svašta
Ljudi uvek trube da samo slabi dižu ruke
Od sebe i samo sebični dižu ruku na sebe
Al’ to nije baš uvek tako, i nekad nije to, uopšte
Poneko reši da ode baš zato što voli svoje
Tako slepo, odano, više od sopstvene kože
Kada shvati da menja se u drugo, u loše
Divim ti se oduvek. I nadam se da možeš
Da mu dozvoliš da bude sećanje. Tata. I čovek
[Most: Nensi]
Puštam te
Puštam te
Puštam te

[Refren: Nensi]
Celog života u mojoj glavi si – šapat
Živiš u meni na mestu gde sam još slaba
Danas je dan kada puštam da si vrisak
Dajem ti mir koji nisi imao nikad