[Strofa 1: Marčelo]
To je sad. Odjebi sve, slomi se i budi
Sam na ulici, u kišnu zoru bez ljudi
Gde uranjaš u purpur jutra, sav zaokružen i ponosan
Što lobanju ne potresa distorzija kosmosa
To je sad. Trijumf, sklapam stranice notesa
Neotesan osećaj da sam odvezan odzvanja
Nema tu više ničega, sve upila je hartija
Dobijena partija protiv muza i harpija
Armija ideja više ne mrcvari leš ganglija
Sad sam prazan i spokojan. Sutra, opet anarhija
Al’ sad, katarza. Hodam ulicom prazan
I dišem. Osećam kišu i reč „sada“
Jer pisanje je probadanje duše oštrom olovkom
I štrcanje sebe na papir, ponovo i ponovo
Sutra, biću opet savladan potrebom
Al’ to nije sad. Ne ovaj čas. Ne ovaj zov

[Refren: Ivana Lola Salipur]
Set me free, break these chains from my mind
Set me free
You’re my muse, you’re forever a part of me
And you know I gave you everything
Now, let me be. Set me free. Let me be

[Strofa 2: Marčelo]
Jer, veruj, ovi stihovi su meso. I krv. I kosti
I najbolje parče duše
I hod preko strune sa šansom da budeš srušen
U ružne bezdane mučne gde ohole muze mrze te
To su noći kad iz glave ne cediš ništa
Neće reč. A nekad se dešava instant
Kao lavina, kulja iz tebe, reči i rečetine...
Osećaš moć, koje posle jedva setiš se
Kad nestane. Tad deluje kao magnovenje
Svaki tren ideje. I trip da neće nikad
Te ophrva, i tada imaš odvratan osećaj
Da je autor bez ideja najbednije biće kosmosa
I to je to. Ti si rob. Diže te i spušta
Bez pravila, bez reda, pravo sa dna do vrha
I nazad. A kraj dela je tvoje malo „najzad“
To traje jako kratko. Ali to je ovo danas
[Refren: Ivana Lola Salipur]
Set me free, break these chains from my mind
Set me free
You’re my muse, you’re forever a part of me
And you know I gave you everything
Now, let me be. Set me free. Let me be

[Most: Ivana Lola Salipur]
Let me be. Today I won’t write anything
Let me be. Today I won’t write anything, anything, anything

[Strofa 3: Marčelo]
Ni o plesu sa njom, ni o šankeru što sluša
Dok stavlja čep na komplikovane tunele duša
Ni o šapatu što se nečujnim zvukom čuje
Ni o lažima što se peglaju mukom rulje
Ni o 20 'iljada stomaka podbulih od mita
Ne hvatam se u to kolo, danas totalno sam izvan
Kavez na javi, kavez u glavi, a opet, blistam
I živ sam, i danas neću napisati ništa
Samo kiša, i ova prazna ulica, i šest sati izjutra
Koračam izubijan
Noći nespavanja, cigara, kafa i pića
Da bi nastala priča. Ili pak samo dva stihića
Al’ to sam ja. Pravi ja. Ne mogu drukčije
Biram da me ovo spase. Biram da me ovo ubije
Te su pesme sutra svačije, samo u ovaj tren
Su jedino moje. Žmurim i letim, nem
[Refren: Ivana Lola Salipur]
Set me free, break these chains from my mind
Set me free
You’re my muse, you’re forever a part of me
And you know I gave you everything
Now, let me be. Set me free. Let me be
Set me free, break these chains from my me
Set me free
You’re my muse, you’re forever a part of me
And you know I gave you everything
Now, let me be. Set me free. Let me be

[Outro: Marčelo]
P.S. A onu babu roknuo je Šurda