[Tekst pesme "Novi Vavilon" ft. Miljana Džunić]

[Strofa 1: Marchelo]
Bila jednom zemlja bez glave i repa, zbunjena čeka
Nekad sve je probala, al’ sebi nije našla leka
Senka nad njome stajaše, nadridoktori bajaše, u nadi dokoni lajaše
U stvari, zlokobni tajac je dozivao kišu bez dodola
Svaki ondašnji znalac je obmana, skorašnji talas bez korena
Trči kao Forest Gump, a nema promena, era otrova
I smena zlotvora, a stada cela pokorna, i opet krah
Kad sevaše nebom, jedan pijanac je sedeo, pio, pušio
Gorko psovao sve redom, došao na ideju odjednom zbog čega se živi bedno
Lupio rukom o astal, ustao i glasno rekô svima
Boli nas taj eho sećanja što drobi spas
Svi mrtvi spremni su za krajnji rat, ljudi od zemlje na zemlji
A gore vajni sprat Nama pripada raj
Naš pali tron je temelj za novi Vavilon, pa gradimo
Još uvek čeka nas taj raspali most, da spaja nas sa nebom što nam pripada svo
Odozgo gleda nas On, zaspali Bog slep i gluv za bol što trpi sav njegov rod
Šta ovde imamo to? Raspad i zlo, mi smo siročad, gledamo leđa tvorca svog (Nećemo više dno)
Gradimo kulu do neba, na vrhu je šiljak
Probodi Boga kroz srce, da narod bude miran
A frula pastira nek svira za neko novo stado
Ovo je obavio jadom, ovo je ostavio samo
Ljudi od plastelina, praznih očiju
Ludi od naftalina iz kojeg sećanja potiču
A On, pije ambroziju od krvi naših života
Svi zajedno, braćo, gradimo kulu, ubijmo skota
[Refren: Miljana Džunić, Marchelo]
Moje oči gluve su za mirise
Ti govoriš mi sve sne, ja ne vidim te
Pokazuješ mi lice, ja ne čujem te
Stavljam katance na kazaljke
A to boli ga
Boli ga
A to boli ga
Boli ga

[Strofa 2: Marchelo]
Ljudi prazni, prozirni, bez smeha, bez suza
U pohodu na bolje sutra zgužvala se svrha
A i dalje gradi se kula, svakoga dana, u svakom pogledu
Ka Božjem srcu žaoka je u svakom našem delu
I svaka reč - cigla, svaki čovek - stub, brže i brže
Najjače vezani kad zajedno mrze
A mesija nije najmudriji, već ko viče najglasnije
Onog pijanca niko nije ni pamtio kasnije
Ostade navika da sledimo vodećeg
Kad vreme odvede vodećeg sledimo sledećeg
Slepih armija za njega se lepi, spremna da gine
Samo pokaži krivca, eto koride
Grešni grešku ne vide pa im grešno nije preselo
Sinovi Adama i Eve zmiju slede nesvesno
Milenijum u kom vileni um, otrovnim žarom
Bezbrižni novi Vavilon zaboravlja priču o starom
Vaviloncima se jezici vezaše u čvorove
Da ne razumeju bližnje kad govore
Nikad takli oblake, nikad makli poroke
Zalivajući svoje korove, otrovaše svoje korene
Sad evo nove Božje porote, proglasismo ga grešnim
I dobismo istu kaznu, hajde, pričaj sa nekim
Uzalud šapućeš mi snove, oči za mirise gluve
Deo smo armature kule, tu je sve što znam i umem
Pa ne pružaj ruke, odavno te ne razumem
Ljudi ljudima tuđi, ka večnosti hrle
Ljudi s bar kodom na čelu, neosetljivi na bol
Ljudi tako mali da im prašta probodeni Bog
[Refren: Miljana Džunić]
Moje oči gluve su za mirise
Ti govoriš mi sve sne, ja ne vidim te
Pokazuješ mi lice, ja ne čujem te
Stavljam katance na kazaljke