[Tekst pesme "Neko treći" ft. Ministar Lingvista]
[Uvod: Ministar Lingvista, Marčelo]
Ispovest sve ustaljene fraze
Masa tripuje da sve zna i bićeš gažen
Ispovest sve ustaljene fraze
Masa tripuje da sve zna i bićeš gažen
[Refren: Marčelo]
Da li sam stih-linija ili osoba
Ja nisam ti, ni ti ja i još ovo znam
Misam ono što o meni kažu tvoje reči
Al’ nisam ni onaj od juče sad sam neko treći
Da li sam stih-linija ili osoba
Ja nisam ti, ni ti ja i još ovo znam
Misam ono što o meni kažu tvoje reči
Al’ nisam ni onaj od juče
[Strofa 1: Ministar Lingvista]
Reperi ne vole Ministra, jer Ministar nije iskren
Iskreno, jebe mi se šta oni misle
Reperi ne znaju ministra e, to im smeta
Ne primećujem ih, pa je fazon koji slepac
Ne kapiram zašto moraju da seru
Jer nikad nikoga nisam terao da mi veruje
Znači lažem, foliram se, preterujem
Stisni stop, baci disk, brate i u redu je
Ali, eto sujete ortak te ne zna, ortak pljuje te
Lešinari, znam da me čujete
Znam da vas jede to što ste prošlost
Znam da vam kompleksi nalažu da pljujete
Znam da želite da nestanem
Znam šta se priča ali, sva priča ima dve strane
Nisam to što misliš ja sam daleko veći
Nisam ni isti kô juče sad sam neko treći
[Refren: Marčelo]
Da li sam stih-linija ili osoba
Ja nisam ti, ni ti ja i još ovo znam
Misam ono što o meni kažu tvoje reči
Al’ nisam ni onaj od juče sad sam neko treći
Da li sam stih-linija ili osoba
Ja nisam ti, ni ti ja i još ovo znam
Misam ono što o meni kažu tvoje reči
Al’ nisam ni onaj od juče
[Strofa 2: Marčelo]
Trenutak istine vi biste nove ristve iskrene
Mislite, iskren je samo kad vam pokaže donji veš
Isti je samo dok u pesme stavlja životni treš
Snoviđenje, pismo bratu, kec resto je blef
A pre smo se pronalazili u njegovim pesmama
Sad ne razumem blesana plus pogled mu je tako bolestan
Šta ako ti kažem da si baš na pravom tragu s tim
Čik se sad pronađi kad se ponovo otvorim
E ovako imam šrinka, tablete za smirenje
Mrlje na koži kô odlikovanja za sjebane nerve
Dve pakle dnevno, paranoja, depra, jebe me jetra
Ali, ‘cert svakog vikenda plus plata na dva mesta
Plus prijatelji za koje bih smesta skočio u bezdan
Plus kućna biblioteka plus stekô sam to sve sam
Kô blesav šljakam, pa se pitaj kol’ko para imam danas
Ali nisam tako jadan da novčanik u pesme stavljam
Pošten i radan, stvar kućnog vaspitanja
Muzika je umetnost, ne vangla za taloženje šlajma
Pa ne jebem pesme tako prazne a prepune love
Radim, pa zato imam i što bih trubio o tome
A ipak mržnje na tone zato što nimalo nismo isti
Što iko pizdi kad nismo na istoj kiši kisli
Ali jednog se setim uvek kad me savlada taj nemir
Da ne laju na mene već na svoju predstavu o meni
A ona prečesto više govori o njima samima
Ja mirno spavam, jer bumerang uvek nađe vlasnika
Storitelujem o čudnim stvarima, o dubljim stvarima
Iz glave čupam nestvarne ljude, činim ih stvarnima
Ništa bez razloga, nikad bez poruka
Iskrenost i posvećenost s razlikom što akter nisam ja
I tu je problem u tome što mašiš detalj sitan
Da čovek može biti iskren i kad nije ličan
Da može biti iskren i kad nije tebi sličan
Što slušaš samo pesme o sebi bolje se pitaj
A i ako odjebeš da me slušaš, nećeš mi nedostaješ
Jer moja iskrenost nabodena na sner tu i ostaje
[Refren: Marčelo]
Da li sam stih-linija ili osoba
Ja nisam ti, ni ti ja i još ovo znam
Misam ono što o meni kažu tvoje reči
Al’ nisam ni onaj od juče sad sam neko treći
Da li sam stih-linija ili osoba
Ja nisam ti, ni ti ja i još ovo znam
Misam ono što o meni kažu tvoje reči
Al’ nisam ni onaj od juče jer sam postao neko treći