[Tekst pesme "Bluz o duhu iz boce"]

[Uvod]
Međutim, liniju razdvajanja u kojoj alkohol od zabave i provoda postaje bolest zavisnosti
Nisu svi u stanju da naprave. Tako i naš sagovornik, jedan 22-godišnji mladić:
Počeo sam u... osmom razredu... osmom razredu osnovne škole. Iz razloga... mislim, društvo, okolina, ono
Imali smo završetak drugarske večeri. Desetak piva sam popio. Posle tri ipo godine sam počeo intenzivno da pijem
Svako opijanje je bilo sve gore i gore. Četiristo opijanja, imao sam trista pedeset prekida filmova... ničeg se ne sećam

[Refren]
Kô letva, kô čep, kô duga, kô dupe
Svinja, govedo, daska, kô đubre
Pijan, pijan, pijan

[Strofa 1]
Kafančuga, piće, gusti dim i stalni gost, tmurni tip
Život siv, u duši vir nema želje da se trudi s tim
Mala plata, drkoš-šef, od ranog jutra smrkô se
Žena sere mu za dugove, plus kod njene keve žive dugo već
I jebi ga, pukô je karma začinila mu je mukom hleb
Savete odavno čuo je, al’ to sve šturo je, on zna za bolji lek
Za raki’cu i meze i jedno vinjače za dezert
I tako banči sam u besvest, baš, kô što fura svaki zevzek
Kad ubija vreme, dok živi te pesme
Što poju mu svirci kad ne zna za sebe
Pitaš ga što, on kroz tebe blene
I nikog ne jebe, posebno trezne
I sve što ume, sve što zna
Pljuge, čaša, ova birtija
Nekome se sreća smeši jebi ga
Njemu se grohotom ceri, muči ga
Srce prazno je čemu sve
Odjebeš svet, i nije greh
Oni smeju se i pada teška reč i taj pogled prek e, ljudići, ej
Ne jedite, bre, govna kad nemate vi pojma
O čarobnom duhu što čuči u jednoj od ovih boca
[Refren]
Kô letva, kô čep al’ znam čemu sve to
Mnogo mi lepo i jebô sve resto
I znam da sam ništa, al’ dušu mi poji
Ta nada u duha, zbog koga sam pijan
Kô letva, kô čep, kô duga, kô dupe
Svinja, govedo, kô daska, kô đubre
Pijan, pijan, pijan

[Strofa 2]
Njegovi dani behu srimovani jer, svaki mu se završavao isto
Tu, u kafani, gde ‘‘šljivom’’ hrani to što je sada nazivao smislom
Za duha u boci čuo je još onomad kada klinja bio je
A sada, pio je loveći taj san
I snivô je svoje čitav dan
Sad već i na poslu poteže pljosku tamo u ćošku, vinjak i lozu
Jebô nervozu, zato je on tu naše gore gorki list tad su
Krenuli da šapću i žvaću o traču čemu stremi bludni čovek taj
Biće svakako značajno što pre da blatimo, zašto da čekamo kraj
Njemu jebe se ljudi su mu stranci šta mu znači, šta on mari
Ljudi-stvari, njihov način lešinari ma, bagro, pali
Osim toga, slepi su oni ne vide da duh već je tu
Već neko vreme mu je verni drug
Kad ga poželi, samo drmne cug
On mu reče da svi glupi su
I da jedino on zna pravi put
Da celi svet je samo mulj i šut
Da odjebe sve, jer su mu duši žulj
Da sluša samo njega, jer je on jedini što zna ga detaljno
Najbolji drugari beskrajno, samo cirni još, i cirni još, i još
[Refren u pozadini]
Kô letva, kô čep, kô duga, kô dupe
Svinja, govedo, daska, kô đubre
Pijan, pijan, pijan

[Prelaz]
Zdravo, momče
‘Ra’ooo
To sam ja, duh iz boce
‘De si, baćo ha
Jesi li popio svoj vinjak?
Da
Jesi li popio svoju lozu?
Jok ti si
Ako, momče nego, momče jesmo li tukli ženu od jutros?
Kô vola, e ha
Pa, je l’ ti vidiš da šef hoće da te otpusti?
Ma, boli me baš kurac
I?
Ma, jebaću mu kevu, bre
Tako, momče sad ličiš na čoveka ajmo na vinjače
Ajde, bajo, aj, hehe
Tri godine kasnije, nakon gubitka na kartama, postaje dužan i besan se vraća kući

[Strofa 3]
Ceh čeka, prazan džep je mora da postoji štek, jer
Žena već pre dinu-dve se zaklela da neće s njim do dna
Da bi ga zaklala radije nego da ga pusti da ruži kućni prag
I mudri duh to zna, i kaže “traži” i kaže “uzmi”, ako ne da “udri”
Ona ne da psuje grdi on je gleda, kipi, mrzi
Šaka leti, šamar pljušti ona pada, ne mrda i ćuti
Momenat-dva i eto sirene kroz kraj jer, taštu iz sna trgla je dreka i tad je
Zvala žandare, molila što pre da salete se dotle i da zeta zgovne
Duh iz boce u uši mu saspe reči od sačme, poslednji savet
Da uzme pištolj, da se uma mane, da puca na sve te njuške plave
Ali, oči slabe, teški prsti, ruka drhti, duša pršti
Sve se vrti, pogled magli, obraz ljubi taj parket hladni
Čizma tutnji, sve bliže glavi, već ga gazi, svest se gasi
A duh iz flaše, to lice drago, zlokobno se kezi i kaže “fajront”