[Tekst pesme "Pismo bratu" feat. Nensi]

[Strofa 1: Marčelo]
Dragi Miloše, znam da nećeš ni čitati ove redove
Al' me često muči pitanje, kad završim skitanje
Budan dok čekam svitanje, gde si ti?
Gde su te odneli vetrovi?
Ovi stihovi, tebi pisani, ne silaze mi s pameti
Pa, slave ti, kako si mi? Evo, rekô da ti bacim koje slovo
Pod našim nebeskim krovom baš ništa novo
Kao što znaš, tražili smo promene, dobili zamene
Pa sad bauljamo, kotrljamo se i prljamo u blatu
Baš kao i juče, stvarnost te tuče
Pa samo gledaš bulju da izvučeš
Ja zapalio na faks, Paraćin mi postao previše skučen
A Bg kô Bg, nekad suza, nekad me osmeh ozari
Rokam svoje, pa ponekog vikenda palim dole do starih
Dobro su matori, šta znam, isto svaki dan, isti san
Kažu "Život je šljaka", al' nek' sve od sebe dam
Ćaletov pogled se gubi, pali cigaru, gladi bradu
Kuća nam još nema fasadu, al' kaže, ne gubi nadu
Pita kako je meni tamo u velikom gradu
E, tata, tata, živim sa cimerkom u stanu od 26 kvadrata
I rokam solo kroz život od blata
Stvarnošću ne baratam, ne shvatam
Al' se ipak smešim iz inata
A onda se setim da tamo negde imam brata
Preko granice ispisuje nove životne stranice
A na ruci više nema brojanice
Otuđio se od porodice, a kako ne bi i od rodbine
Nisam ga ni video ni čuo, ima tri-čet'ri godine
Reci, Miloše, granice nisu ništa drugo do linija u atlasu
Al' jesu stvarne onda kad idu od srca ka srcu
Ti sad apružaš ruke nekom novom nebu, nekom novom suncu
Tvoj mali brat je postao MC, radi album, ide ka vrhuncu
I često sanja te, nazad u dane pre i naše stare ulice
Ti i ja, blejanje i smejanje kad leti dođeš iz Nemačke
Doneseš mi igračke i čokolade, pa sa Tomašketom pališ do grada
Ja se hvalim ispred zgrade - "Donô mi brat"
I sad kuca i vreme leti, al' i dalje boli kad se setim
I dalje boli kad skontam da više nikada nećeš hteti
Da zajedno pikamo "Robokapa" na glupavom Comodore 64
Da mi puštaš Paca po celu noć dok ne popizde matorci
Ej, sećaš se kako sam se kao mali bojao oluje?
Kad čujem one stare topole da huje, strahujem
Ti kažeš "Burazer tu je, ne brini"
A meni se čini, na nas srušiće se
Nisam kontao da sudbina zna i drugačije da nam sruši sve
Da sruši sne, jer ljudi odlaze često bez pozdrava
Često bez obraza, stude se svog odraza u ogledalu
Al' ja sam tvoj i ti si moj, i dalje nemam šta da dodam
Čoveče, krv nije voda, budi joj odan
[Refren: Nensi, (Marčelo)]
Bar nekad seti se (Bar nekad seti se)
Onih dana od pre
Vreme protiče (I vreme protiče)
Al' sećanje ostaje

[Strofa 2: Marčelo]
Dragi Miloše, loše je
Znam da za tebe odavno prošlo je
A prošlost je ta što grize me
Iza zavese, kad sklonim oblake
Burazer od tetke, a voleo sam te kô da smo rođeni
Jedva čekao leto da dođeš mi
Da i ja imam starijeg brata
Dobro se sećam tog dana kad sam te zadnji put sreo
Leto 99, nebo prepuno ptica, prepuna glavna ulica
I ti koji guraš kolica, u kolicima mezimica
Mala Mina, lepa kao anđeo
Jebote, moj se burazer sa ženom spanđao, decu izrađao
Mic po mic, kontam, postô sam stric
Pogledi nam se sreću, niko ni reči, stojimo i ćutimo
Toliko bih ti mnogo kazao, al' samo gledam
Tako bih ti se bacio u zagrljaj, al' mi neka beda u srcu ne da
A taj tvoj hladan pogled me i dan danas seče, čoveče
Par reči reče pa ode, ja se to veče spucao kô stoka, solo, kući
Pitao se po sto puta kako to ljudi odjednom postaju tuđi
I vrteo kroz glavu sve svoje nove od malena
Kako sam sanjao da jednog dana
Možda zajedno odemo na koncert Cypressa
Sanjao da jednoga dana možda zauvek budeš tu gde sam
Sanjao a onda se probudio i skontao da sam blesav
Kraj je priče i svako sledi svoju smernicu
P.S. poljubi ćerkicu
[Refren: Nensi, (Marčelo)]
Bar nekad seti se (Bar nekad seti se)
Onih dana od pre
Vreme protiče (I vreme protiče)
Al' sećanje ostaje
Bar nekad seti se (Bar nekad seti se)
Onih dana od pre
Vreme protiče (I vreme protiče)
Al' sećanje ostaje