[Tekst pesme "Vidim"]

[Uvod: Marčelo]
Vidim zveri. I vidim ljude
Vidim vratove. I vidim zube
Vidim satove: svi na 5 do 12
I vidim…

[Strofa 1: Marčelo]
Vidim imućne i vidim nemoćne, i vidim ponor između
I vrane kako ga obleću. I nikoga da presreće nesreću
Vidim, nismo sapatnici, jedni drugima smo saubice
Vidim crni dan kad ljudske haubice krenu nasumice
Vidim, do tada, samo veliko sivo svejedno
Kako nam kopa oči, dušu i srca i sve čedno
Bolekurčive kabanice na kiši poniženja
Glave u pesku i dupe na izvol’te do samoponištenja
A svako drobi i kenja, svak na svoju stranu, niko nikome ispomoć
Vidim siromaštvo i strah. To je objašnjenje, al’ nije izgovor
Vidim nеbeski narod kako ljubi zemaljske bogovе
Vidim tobože pobožne a zabluda robove. I vidim popove
Naduvene od para, i vidim vest da plače ikona
I vidim tužnog Isusa što visi na prednjem retrovizoru džipova
Vidim starlete i krimose, vidim da su to deci rol-modeli
A ne vidim radnike što na crno za crkavicu ginu na skeli
Ne vidim, jer od njih ostanu samo inicijali u novinama
I kvadrati za bogataše u novim skadrima na bojanama
I vidim strvinare kako siluju leš muzike za keš
I vidim hipstere kako brane taj treš
I vidim svež beton mesto drveća, i elektrane na rekama
Vidim zlo i vidim bednike koji kažu: „Neka ga.” Sve ode bestraga
Potemkinova sela bez potomaka, i potom potop
Ali sve do tad, hodam kroz pomor i korov
I kroz maglu ipak vidim razvaline staroga hrama
Stope u pepelu iza. Ispred put do skršenog oltara
Na njemu mikrofon u paučini. Zavlačim ruku unutra
I sve što kažem – tako sam govorio zarad sutra
[Refren: Marčelo]
Vidim zveri. I vidim ljude
Vidim vratove. I vidim zube
Vidim satove: svi na 5 do 12
Vidim razloge bez buntovnika
I ne vidim savest
Vidim, čemer je
Vreme je za nevreme
Da glas digne se
Tišina bedem je
I taj tajac kô da traje eonima…
Dodaj taj majk
Da se verbalno detoniram

[Strofa 2: Sinovatz]
Sve i da sam slep kao Filip Višnjić
Mogô bih da vidim da je napet svaki mišić
Čak i da sam ogluveo, osećô bih bat
Miris straha, kô iz pakla, što opet sluti na rat
Gde god se okrenem, svud su čemerne vizure
Vidim izgubljene, pogurene ljude što zure a žmure
Kô psima na lancima starih, masnih mašina
Bacaju kost i sitan dinar…
Prašina od sudbina, mrvljenih kandžom sive eminencije
Vidim muve obezglavljene o rub egzistencije
Loze uvele i lišće koje đavo metlom mete
Vidim, siluete u zaborav lete, kô konfete
Prazne kutije benzodiazepinskog dijapazona
Suzne oči majke prate tragove aviona
Vidim jasno, iako i meni suze mute pogled
Guraju me, gaze, kô da hoće i ja da odem
Gledam ih u oči, vide me kô komad mesa
Željni moje krvi, bušnog srca, ljutog stresa
Crpe me na slamku, ne dam se, i to ih vređa
Vide kako nejač od njih krijem iza leđa
Čujem izdaleka jecaj, plač otetih beba
Kažu, sve to isto neko vidi gore, s neba
Čujem ispod zemlje lament, vapaj „Bože pravde”
Vidim mrtve, nevine… i ne odlazim odavde
Stojim postojano dok u meni ima vatre
Palim sveće, baklje, da nam se seme ne zatre
Zadnju ruku kockam, da l’ je dockan, il’ na vreme?
Vidim, slušam, derem – za sve slepe, gluve, neme
Za moje i svačije dete, za decu planete
Pre nego krene sranje od onol'kih što nam prete
Pre potopa, kuge i atomske detonacije
Govorim zarad sutra, a ne zarad neke nacije
[Refren: Marčelo]
Vidim zveri. I vidim ljude
Vidim vratove. I vidim zube
Vidim satove: svi na 5 do 12
Vidim razloge bez buntovnika
I ne vidim savest
Vidim, čemer je
Vreme je za nevreme
Da glas digne se
Tišina bedem je
I taj tajac kô da traje eonima…
Dodaj taj majk
Da se verbalno detoniram

[Završetak: Marčelo, Sinovatz]
Vidim Zaradsutra
Vidim, vidim
Zaradsutra
Zaradsutra