[Tekst pesme “Budilnik”]

[Uvod: Marčelo]
Odo' ja odavde!
Ej, ej!
Briga me za bol i boli me briga. Spakov'o kofer i reko' šta imam
Sad čekam da prođe korona i cirkam. Živeo Makiša, sipaj si vinjak
I onda ništa od toga, jer me drugarica, koja živi u mojoj zgradi pozove da joj pričuvam bebu
Kao da ja znam išta o tome

[Strofa 1: Marčelo]
Deca. Stvorenjca s nebesa i teret bez premca. Al' baš treba herca
Benke, ćebenca i plišani meca. Zvečka. Odelca. I govna i dreka
I spavanje nikad. I rodbina što bunca: na koga su mu okca, na koga su mu usta?
Jao, isti tata. Jao, ista mama. I onda poraste, i onda ista drama
Jao, fali para. Jao, fali pravda. ‘Ajd opet na proteste, da te bije pajkan
Vodili te na ramenima kad bešе mala. Svoje dete vodaš danas na ista sranja
Zajеbi, bre. Nije moja šolja čaja. Ne pravim se Englez, ali, ono, neka fala
Ne radi me ič, ič taterinski instinkt. Kiks. Dovođenja čistih u ovaj Tvin Piks
Fin sin moraće u dil sa ovim istim. A ćere čeka Jutka ili jagodinski Kingpin
O tome ne mogu da mislim ni kad rizling slistim
Nemam više fitilj. Ja lepo odo’ odavde. A vi kako znate
Mrzite se. Koljite se. Jebite si majke
I ti, bre, mali, baš si našao gde ćeš, da se ispiliš i da kmekćeš. Tek ćeš

[Refren: Nensi, Marčelo]
Mirno spavaj, maleni. Neće još da sviće
Ni za šta ti nisi kriv, al' bićeš
Mirno spavaj, maleni. Neće još da sviće
Ni za šta ti nisi kriv, al' bićeš
Al' bićeš
[Strofa 2: Marčelo]
Deca. Briga teška ko Trepča
Zar je sreće da ih staviš na pleća i secaš kroz pejzaž ovog ovde mesta
Sa nadom da na kraju tunela su svetla. Možda. Ali svetla voza
Što te tresne, rasparča i sroza. Na rijaliti larvu, na marvu bez mozga
Na trsku koja ne misli. Na robu. I roba
I bolje nemoj ni da učiš da hodaš. Sobaliće te ponovo na četiri
Ima da miliš i da moliš, mališa, ako nisi faličan, kao mi pojedini
Ima da kičmenu moždinu smožde ti, možda bi tako, u stvari bilo lakše
Samo o'fikari muda. Samo pevaj falset na sve što gazda ti kaže
I bolje nemoj ni da učiš da pričaš, da ne bi posle učio da ćutiš
Nemoj sapatnicima sapetim reći očiglednosti. To ih očigledno ljuti
Oni su do zla Boga, tobože pobožni ljudi. Oni veruju u carstva nebeska
A kada žena progovori da je zlostavljana, silovana, reći će – “kurva mu smešta”
Ako daleko bilo umetnik budeš, onda smeta i reći će – mali je sektaš
Ako daleko bilo dovedeš im dečka, reći će – leči se, teško si grešan
Ti si za četiri zida. Svaki krimos neka šeta, jer protiv njih ne smemo, jebi ga
Pa ti si sav nemoral sveta. Ubij, ubij drukčijeg u ime svetinja
Jebeno podli. Jebeno jadni. Jebeni Dogvil
Zaslužuje da modri ko podliv. Zaslužuje duša i mozgova odliv
Ne praštaju ni uspeh, ni neuspeh. Šta god da jesi i šta god da nisi
Za nešto će uvek da te čereče. Mali Jozefe K., kriv si

[Refren: Nensi, Marčelo]
Mirno spavaj, maleni. Neće još da sviće
Ni za šta ti nisi kriv, al' bićeš
Mirno spavaj, maleni. Neće još da sviće
Ni za šta ti nisi kriv, al' bićeš
Al' bićeš
[Strofa 3: Marčelo]
Al' bićeš! Šta god pristao, šta god odbio! Bićeš saučesnik vilajeta koji te je rodio
Šta god radio, šta god zaobišao, kajanje je ono što ti ne gine
Ova pupčana vrpca te davi, vežaj zubima da je prekineš
Ovo ovde je prokleto mesto, mržnjom će da te boduje
Na sitno, dok ne propadneš. Sa njima, u njihove procepe
I ja sam hteo da se oduprem. Sada sam nešto ko utvara
Gledaj me, pucam od otrova. Svaka se barka ovde utapa

[Završetak: Marčelo]
I onda se desilo to: šta on zna o bilo kakvom porazu?
Dok mi se kikoće u naručju, pruži prst i takne me po obrazu
I onda dođem gajbi. I onda sednem u ćošak
Sednem na spakovan kofer. Kršim prste, pa dotaknem taj obraz
Prekoputa sedne gost. Smeši se u svojoj zasedi
I nešto u meni se raspukne. I nešto u meni se sastavi