[Tekst pesme "Snoviđenje" ft. Marčelo (SRB)]

[Uvod: Marčelo (SRB)]
Tri, dva, jedan
Moždana detonacija stiže, manifestacija skupljenih frustracija
Stvarnost je halucinacija, smišljena zajebancija
Mala noćna recitacija, rebus ne da da se reši
Orgulja jezivo svira, bal vampira, Hitchcock se smeši

[Strofa 1: Marčelo (SRB)]
Znaci besnila, prostorija se stesnila
Živci na ivici
U glavi misao o samoubici na granici
Zadnji redovi na zadnjoj stranici u groznici
Iz ćoškova vremena na oči javlja se vizija
Budućnost, Paraćin-kula, najviša zgrada grada
Gungula je dole, ostre cula da čuju
Koja to nula u pola noći sprema se da skoči
I okonča svu parodiju života njima na oči
Celi je grad na nogama, sad slažu priču o mojim dogmama
O tome na kojim sam drogama, bolesna pomama
U vama ni grama saosećanja, ništa manja sranja
Ni ove zadnje noći sklapam oči, jos korak i kraj
A ti, svete, i dalje laj o tome ko sam i kakva sam nakaza
Dečija igra papira i makaza
Sečeš ili budeš posečen, teškim rečima opečen
Iako mi je zadnja večer ostaću nedorečen
[Pred-Refren: Marčelo (SRB)]
A nije ni važno, sve sto sam do sada počeo
Bile su ionako kučine i trice, neveste, skice
Gledam dole u masu i vidim kevino lice
(Vidim kevino lice, vidim kevino lice)

[Refren 1: Marčelo (SRB)]
O, majko, molim te, oprosti
Vec dugo hodam po trnju nogama bosim
Ne umem da se nosim s ljudima lošim
Da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve
Da sanjam tuđe bolesne sne jer krvarim iz rane užasne
Jer sipaju mi soli otrovne, te reči proklete
Sad nije bitno, kasno je
Na kraju, sećam se, nikad ti nisam rekô volim te
Da znas da volim te, moja kraljice (Yeah, yeah)

[Strofa 2: Marčelo (SRB)]
Majko, oprosti, ljudske pakosti više ne umem da premostim
A lešinari žele kosti, sad su gosti za stolom
Spucan i sjeban alkoholom, oproštajno pismo potpisano bolom
Nisam bio srećan svojom rolom, istinom golom
I pričom sto odavno moja nije (Nije)
Vučem se kao prebijen, a krijem, pijem, bijem se s uspomenama
Na čijem jastuku je sad ona, pitam se
Dok na crkvi zvone ponoćna zvona
Reci, sta ti znači razum u tački gde ljubav prestaje (Šta)
Želiš slike nazad, al' sećanje beži, nestaje (Šta)
A noć gluva za jecaje u ogledalu krivi odrazi
Sve moje male ljubavi bile su veliki porazi
I odlazim i svu tugu sa sobom odnosim
Neka svet bude srećan, neka bol ne bude večan
I ne znam šta je s druge strane, al' mogu da obećam
Da ako tamo nečeg ima ovog sveta neću da se sećam (Yeah)
[Refren 2: Marčelo (SRB)]
O, svete, molim te, oprosti
Vec dugo hodam po trnju nogama bosim
Ne umem da se nosim s ljudima lošim
Da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve
Da sanjam tuđe bolesne sne, da krvarim iz rane užasne
Jer sipaju mi soli otrovne, te reči proklete
Sad nije bitno, kasno je
Na kraju, jasno je, ne gledaj i ne trpi poglede
Pusti me, boli me, odavno hladno je, oprosti

[Post-Refren: Marčelo (SRB)]
Već dugo hodam po trnju nogama bosim
Ne umem da se nosim s ljudima lošim
Da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve
Da sanjam tuđe bolesne sne, da krvarim iz rane užasne
Jer sipaju mi soli otrovne, te reči proklete
Sad nije bitno, kasno je
Na kraju jedno je, pa čemu sada plakanje, suze il' dve
I prošlo je, zauvek prošlo je

[Završetak: Marčelo (SRB)]
Jutarnje svetlo stidljivo proviruje kroz roletne (Roletne)
I sve misli setne tope se
Sunce na presto pope se (Ponovo pope se)
I sve je opet u redu (Baš sve)
Zrak rasteruje mrak
Dašak lak miluje lice
I ni traga ružnom snu
Nema samoubice, cvrkut ptice (Cvrku ptice)
Netremice zurim kao da sve ipak ima smisao (Ima smisao)
Par pravih prijatelja, mnogo želja
Poneka sitna veselja
Budućnost makar malo belja
Nego sto je bila juče
Svojim snovima ucen danas neću biti utučen (Ne, ne)
I ne znam otkud mi snage
Al' imam snage da sve rekorde potučem (Imam snage da sve rekorde potučem)
I imam volje za bolje (Imam volje za bolje)
I biće bolje, mora da bude bolje (Mora da bude bolje)
Mora da bude bolje