Opet poklekoh jer ovde smo svi jednaki
Stereotip mladosti da bolesno sa osmehom
Svi podsvesno odemo da locemo i hocemo
Da posredno jednosmerno saradjujemo
Samo oprezno svakim potezom sve vise tonemo
Svako more ko okean, svaka reka bujica
Zivot nekad ludnica a nemam ucinka
Al mi treba udica da upecam to malo volje da bude bolje
Prezivljavam nesrecu al me oziljci presrecu
Moja secanja guse me ona nekada gube se
A taj vetar kad dune se strah pretvara udese
U umesne sale a opet ne znam gde sam bio
Sta sam pio i radio da l sam snio i patio
Jer opet sam odrezan od sveta i sve mi smeta
Ko marioneta u rukama pijan od lutkara koji
Ciljano udara u rebra s nisanom nasilja
Pa nasa lica vedra pretvara u sumorna
U filmu zivotu glavna je glumica umorna
Majka priroda, moja je uloga glupava
Zato upadam u scene samo kad sam upisan
I igram cistu igru jer nisam neki mudonja
Bez obzira na sve ja udvajam probleme
Kao utvara, udaram i umisljam da dobijem

[Ref.]
Moj zivot u jeku je ,meko je srce u grudima
Al ne znam sta od njega da ocekujem
Kad ladno uzimam i sve sto imam a volim
I sve sto nemam a zelim

Ceo zivot se trudim i ni zbog ceg ludim
Jer sve sto mi znaci malo je
A sve sto mi treba tamo je
Daleko od mene, od mene

I ne znam zasto se trudim da budem vitez i baja
Kada i najblizi lako postane izdajnik jadan
Postacu izgnanik grada snova bez garda
Sto kopa tu rola svoj put u beskraj u secanje, zaborav
Ne znam da l je ceo sve mozda plod necijih snova
Decijih snova, nebitnih, srecnih i nestasnih mozda
Opet sutra taj neko se opet probudi i sta smo onda mi
Zadnja rupa na svirali
A nismo birali svoj put ali smo lako ispali
Postali izgnani jer tirani su tako svirali
Mi smo igrali po pravilu bez bunta i revolta
Sutra i ne moram da probudim se citavo znam
Da ovo neko cita i znam da me razume
Mozda se neko poistoveti u istoriji ili povjesti
Mi smo od majmuna postali neki su ostali bliski neki odmakli
A ovde ispade sto si veci majmun to bolje prodjes u zivotu
[Ref.]