(Tik tak)
Čujem sad mrkli mrak
Soba tri sa tri
Izvlačim dim zadnji
Stavljam kapu izlazim
Prilazim vratima
Samog sebe ispratim
Jer dobro znam da deo mene neće pristati
Ispati glupe greške skupi su izdanci
Svi znaci vode me u noć tu da izbacim
Ne mogu disati, spremam sam u vir stati
Njih naći, završti sa tim, pa pisati na čist papir
Sitni sat, spuštam se niz parkić
Kroz jedan tih parking gledam grad kristalni
Gde smo svi hladni dok nekog bes ne pripali
Pune glave brzo postanu mozgovi isprani
Čak i dete moglo bi brzo metak da ispali
Kad neko mir kvari, setim se tih zlih stvari
Svih starih sranja što zaključane na njih pazim
Bol nikad ne ispari zato bolje ti stani